KOLUMNA

VREME JE ZA KEMPOVANJE

07.Maj 2019 - Piše: Stefan Žarić

Prvog ponedeljka u maju, 6. maja, vernici su slavili dve stvari: Đurđevdan i Met Galu. Ja sam slavio i jedno i drugo. U smenama gostiju krišom sam pratio „prenos uživo“, željno iščekujući da vidim kako…
Pogledajte

RASPOMAMILE

29.April 2019 - Pišu: Staša Koprivica i Ana Vučković Denčić

U domu vlada apsolutna tišina, cela porodica stoji oko nosiljke koja leži na stolu za ručavanje i svi, potpuno omađijani, zure u maleni zamotuljak snova i nežnosti i opčinjeno uzdišu. Ova idilična slika traje par…
Pogledajte

POLITIKA

IGRANKA DEMOKRATIJA

25.April 2019 - Piše: Marika Djolai

Jedan od najinspirativnijih filmova na temu pozicioniranja žena na osnovu pameti, obrazovanja, sposobnost i posvećenosti poslu i ideji je “Hidden Figures”, istinita priča o tri afroameričke naučnice zaposlene u NASA. Radnja je smeštena u 60-te…
Pogledajte

KAKO BITI ECO FRIENDLY

11.April 2019 - Piše: Duška Jovanić

Pre neki dan sam kupila kišobran. Stvarno mi je bio potreban. Neki poseban. Iako već dugo izbegavam tuđa imena i prezimena na sebi, ne zbog ego, nego eko tripa, bio je lepe bakarne boje, dezeniran…
Pogledajte

RASPOMAMILE

20.Mart 2019 - Pišu: Staša Koprivica i Ana Vučković Denčić

Prošlo je više od pola godine od trenutka kada su i Ana i Staša postale mame, i isto toliko od trenutka kada su se suočile sa činjenicom da nema tih priprema koje mogu da te…
Pogledajte

POLITIKA

IGRANKA DEMOKRATIJA

16.Mart 2019 - Piše: Marika Djolai

Ove nedelje desila se kulminacija događaja koji od početka 2019. godine ozbiljno drmaju britansku političku i građansku javnost. Zvanično smo u mesecu Bregzita u kome je Velika Britanija planirala da 29. marta napusti Evropsku Uniju.…
Pogledajte

LOVE:15

21.Novembar 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

U jednom od manjih bečkih pozorišta, gledam Mašu. Priča ličnu priču. Ona je u crnom kombinezonu, plava kosa je zalizana, povezana u repić. Da ostane neprimetna sada i ovde, da je bolje čujemo. To mi…
Pogledajte

U jednom od manjih bečkih pozorišta, gledam Mašu. Priča ličnu priču. Ona je u crnom kombinezonu, plava kosa je zalizana, povezana u repić. Da ostane neprimetna sada i ovde, da je bolje čujemo. To mi se čini nelogično, jer ona stvarno priča svoju priču, u kolažu od nekoliko priča u ovoj predstavi. No, dobro, svi smo u mraku, svetlo je na Maši: 

Mali ukrajinski grad, pre sedam, osam godina. Stara porodična kuća, žuti Moskvič u dvorištu. Sivo je, tmurno vreme. Ali, može biti lepše, mora da može. Šesnaestogodišnja devojka sedi pored prozora, nalik slici, plava kao more… Nisam znala šta želim da radim ili ko želim da budem, samo sam znala da hoću u Beč. U Ukrajini se srednja škola završava u šesnaestoj godini. Teško je sa šestanest odlučiti šta ćeš raditi do kraja života. Nemoguće je. Retko ko ima sreću da to može. Ma, niko ne može… Ipak sam upisala književnost i strane jezike jer sam to volela. Išlo mi je ok, ali mi nije padalo napamet šta sa tim mogu da radim… I onda je neko u razgovoru rekao: nije loše biti glumica. I ja sam pomislila, stvarno, nije loše! 

Ilustracija: Maša Avramović

Pronašla sam baš dobru glumicu u Lavovu, otišla kod nje, i objasnila da hoću da studiram glumu, i moram da se pripremim za prijemni. Ona je bila, u stilu: “Da, da, važi,… pokaži mi nešto, ispričaj mi neku priču, ili bilo šta”. Ispričala sam joj. Bila je zla tog trenutka, rekla mi je: “Ne. Nemoj da glumiš, radi nešto drugo”. U meni je buknula vatra! Pratila sam je i zvala svaki dan, dok nije pristala da me priprema… Spremale smo tri komada za prijemni u Lavovu, kada sam pomislila: nemački mi nije loš, mogla bih polagati prijemni na Konzervatoriju u Beču… Ali, ova glumica nije znala ni reč nemačkog… Počela sam da spremam komade na nemačkom, a ona,… slušala me je i pokušavala nekako da pomogne. Sve to sam krila od roditelja. Nisu znali da se pripremam za glumu, nisu znali ni šta želim. A ja sam znala da me ne bi podržali. Da sam htela da studiram medicinu, da budem advokatica ili profesorka, bilo bi ok, ali ovako… I tako, jednog dana, samo sam došla kući i izlila: spremam se poslednjih meseci, i idem u Beč, neko od vas dvoje mora sa mnom. Imala sam sedamnaest godina, nisam mogla sama preko granice. Bili su protiv cele stvari. Stajala sam i čekala odluku. Tata je pogledao mamu: “Ako ne odeš sa njom, mrzeće nas do kraja svog života. Dakle, moraš da ideš.” I krenula je sa mnom, nije to bila neka stvarna podrška, ali bila je tu. Putovale smo osamnaest sati autobusom iz Ukrajine, prijemni je trajao nedelju dana i primljena sam… Tokom četiri godine studija, roditelji su me izdržavali svojim novcem, i možda nisu verovali u mene onoliko koliko sam želela da veruju, ali bili su tu, i sada su tu. Sasvim su promenili mišljenje kada su me videli na sceni, prvi put u Burg teatru,… bilo je i plakanja i svega. Mislim da su sada prilično ponosni, ali put je bio dug i pomalo težak. Na prvoj godini studija, razumela sam otprilike 60% onoga što ljudi oko mene govore. Samo sam se smeškala, klimala glavom: da, da… Na ispitu, na prvoj godini, profesor je rekao da me ništa ne razume, ali, odlična sam kao glumica. Nije mogao da me razume, moj nemački je bio očajan… Gluma nije samo jezik, umnogome jeste, ali toliko toga možeš reći govorom tela. Svojim emocijama, licem, rukom, čime god. Zato sam kao diplomsku predstavu radila predstavu bez reči… Ovaj Konzervatorijum je bio prava škola za mene, dovoljno je bilo to što su me primili. Mislim da bi svaka druga škola rekla ne, suviše je rizično primiti je… Na studijama je, moj problem – moja tema, bio jezik. Učila sam nemački do krvi. Izgovor nemačkog. Ali, ima u tome još nešto, što mi je pomagalo. Svaki put kada bih izašla na scenu, već nisam bila Maša, zato što Maša govori ukrajinski, i dolazi iz Ukrajine. Svaki put kada bih izašla na scenu, već sam bila neka druga osoba. Zato što sam govorila sve te čudne reči i rečenice koje u nekim momentima uopšte i nisam razumela… Nikada u životu nisam glumila na ukrajinskom. Možda nekada hoću, nadam se da hoću. Moj nemački je sada stvarno odličan, tako da ljudi ne mogu da kažu odakle sam, jedino, ponekad, kada dugo govorim mogu se čuti neke male stvari, pa pitaju: “da li si iz Amerike ili Francuske,”, i sl… Naravno, ja sam mlada devojka, i izgledam kako izgledam. Uvek sam morala da igram Juliju ili nešto tako. To mi je bilo toliko dosadno, da nisam uopšte htela da igram. Uvek to romantično, stereotipno devojačko. Borila sam se protiv toga, uvek sam govorila da neću. Htela sam igram džankije, ili… Najzad, u nekom momentu, mogla sam i igrala sam baš džanki devojku iz Trejnspotinga koja je pričala o svojoj mentruaciji, drogama i seksu, o svemu onome što se ne uklapa u moj izgled, na primer… Kod glumica, i kod glumaca na neki način, uvek je prisutno pitanje tela, tvoj izgled, tvoj hod, način govora. Može biti teško, treba naći način da se nosiš sa tim… Sreća je da sam odmah posle škole počela da radim. Dobro, nije samo sreća u pitanju, radila sam kao konj. Bila sam treća godina studija kada su me pozvali. Propustila sam poziv, i dobila poruku: “Hej, Mašo ovde Karin iz Burg teatra, javi se…” Ok, bila sam prestravljena, Burg teatar! Pozvala sam. Nemački reditelj Herbert Frič tražio je nekoga za ulogu u “Uobraženom bolesniku”. Našli smo se i razgovarali oko sat vremena. Bio je to najfiniji i najzabavniji čovek kog sam ikada upoznala. U svojim kasnim šezdesetim. “Ovako ćemo, nećeš spavati dve noći i onda će te neko pozvati i javiće ti da ili ne”, rekao mi je. Tako je i bilo, nisam ni jela ni spavala dve noći, zatim sam dobila poziv i primljena sam. To je veoma mala uloga. Imam scenu od petnaest minuta, možda. Ali, bilo je tako oslobađajuće. Došla sam direktno iz škole, i htela sam sve da zapisujem, čitam, da se pripremam. Reditelj je na to odmahivao:” Ne, samo igraj, zabavi se. ”Kakvo olakšanje! Nisam morala da mislim na nemački, ni na to odakle sam, ništa od toga. To je bila moja prva uloga. I ja volim ovu predstavu, i igramo je već tri godine. I sinoć, ponovo, i obožavam je… Herbert Frič je kasnije radio još jednu predstavu i pozvao me u podelu, a ove godine, ponovo radim sa njim. I sa još jednim rediteljem. I tako, u jednom momentu sam igrala u tri predstave Burg-a, pa su me pozvali da dođem u ansambl… Mislim, ja tek počinjem i imam puno snova o pozorištu. Još uvek. Neki od njih se već razbijaju, ali neki ne… Na primer, tu je neko, kao moja koleginica Sabine. Zajedno smo u nekoliko predstava. U jednoj, ja igram Juliju. Strašno sam se mučila sa tekstom, sa Šekspirom. Ona je to videla, prišla mi je: “Mašo, sedi, pričaj sa mnom, hajde da zajedno pročitamo tekst”. To mi je neverovatno pomoglo, da neko ko je u poslu dvadeset godina duže od mene, tako razgovara sa mnom. Možda su neki glumci ljubomorni jedni na druge. Zato što hoće tu i tu ulogu… Ali, mi svi hoćemo uloge, to je naš posao. Ako si dobra, bićeš i popularna, ili, ako si dobra glumica i imaš sreće bićeš popularna… Do sada nisam imala loših iskustava. Možda će doći usput, ali ne sada. Jedino, ljubav, ljubavni odnosi… 

Nastaviće se…  

-->

LOVE:15

08.Oktobar 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

Barbara insistira da puste vinilku koju je upravo kupila, “Lili Marlen”. Na nemačkom peva Marlen Ditrih, 1959. godine. Hoće da čuje da li ploča radi. “Konobar je bog” u Beču, i potrebno je da ga…
Pogledajte

RASPOMAMILE

01.Oktobar 2018 - Pišu: Staša Koprivica i Ana Vučković Denčić

Treće tromesečje trudnoće. Vreme velikih planova, snova i nadanja. Takođe, i vreme velikih telesnih dimenzija, velikog umora, velike mrzovolje, i velike zapitanosti tipa: “Ma šta je meni sve ovo trebalo”? Okretanje u krevetu postaje olimpijska…
Pogledajte

LOVE:15

18.Jul 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

Kuca Lili i ja više ne živimo same. Šapućem joj na uvce:  “Uvek ćemo biti ti i ja. Ali nikada više nećemo biti samo nas dve.“ Osmehuje se, očekujući nešto još konkretnije, kao parče mesa,…
Pogledajte

RASPOMAMILE

07.Jul 2018 - Pišu: Staša Koprivica i Ana Vučković Denčić

A onda je došlo na red i drugo tromesečje trudnoće, iliti (kako to svi internet vodiči kroz blaženo stanje zovu) – zlatno doba. To je, navodno, period kada se mentalno, emocionalno i fizički opet osećaš…
Pogledajte

LOVE:15

13.Jun 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

Unutar porodične istorije nemam dobru ljubavnu liniju. Baka se udala po zahtevu svog oca, a što se roditelja tiče – postaviću to ovako: do nekog dubokog tinejdžerskog doba mislila sam da su u braku isključivo…
Pogledajte

RASPOMAMILE

10.Jun 2018 - Pišu: Staša Koprivica i Ana Vučković Denčić

  Istočnjaci bi verovatno sve to pripisali nekoj karmi, ja to pripisujem zajedničkom odrastanju i sazrevanju. U isto vreme smo se našle na istim raskrsnicama i izabrale približno iste puteve. Staša Koprivica i Ana Vučković…
Pogledajte

LOVE:15

09.Maj 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

Čitam tekst i vidim da je najromantičniji koji sam do sada pisala. Idemo. Devojačko veče je počelo. Za mene je svako veče devojačko, ali na ovo sam pozvana povodom venčanja prijateljice. Konfete, belo, roze, plavo,…
Pogledajte

LOVE:15

04.April 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

* Majka svih pitanja, “The Mother of All Questions“, naslov knjige kolumnistkinje Rebeke Solnit. Sedimo u vozu, vraćajući se, ja sa pesničke večeri, Zora sa psihoterapeutske konferencije na kojoj je imala izlaganje o posvećenosti u…
Pogledajte

LOVE:15

18.Mart 2018 - Piše: Jelena Anđelovska

„Otkad su ti stopala tako kabasta?“ Nakon ove rečenice više ništa nije bilo isto. Ljilja razmišlja da se raziđe sa njim, nakon dvadeset godina braka. Nije do afere koju on ima, telesna uzbuđenja je mogla…
Pogledajte

FASHION FEMINIZAM: IZMEĐU DVE VATRE

22.Februar 2018 - Pišu: Dunja Jovanović i Marija Radaković

Nakon što je italijanka Maria Grazia Chiuri na mestu kreativnog dizajnera kuće Dior nasledila Rafa Simonsa ceo modni svet hvalio je ovaj potez kao ultimativnu pobedu za dizajnerke jer žena, konačno, zauzima ovu – jednu…
Pogledajte

ŽENE UNUTAR I IZVAN JEZIKA

13.Novembar 2017 - Piše: Maša Seničić

Nije pitanje vrednovanja osobe ukoliko se nazove, recimo, svedokom ili svedokinjom, samo iskazivanja toga šta on ili ona jeste. Ne naglašavam da sam autorka, ja to prosto jesam, a samim tim je za mene najprirodnija…
Pogledajte

KO NAS LJUBI OVIH DANA

07.Novembar 2017 - Piše: Andrea Jovanović

Bez jasne strategije i čitavog mehanizma zaštite koji bi stao iza svake žene koja bi svojom #metoo identifikacijom mogla da se dovede u nezavidan položaj, ova kampanja je kod nas ostala na nivou privremenog internet hajpa bez realnih posledica.…
Pogledajte

SVEDOČIMO LI KRIZI TREĆEG TALASA FEMINIZMA?

23.Jun 2017 - Piše: Katerina Kolozova

  Može li se reći da je treći talas feminizma, onaj koji nas je odveo do roda i ubedio nas da je kategorija “žene” zastarela, zapao u stanje krize ili stigao do prelomne tačke u…
Pogledajte