Novi sastav Evropske komisije uskoro preuzima kormilo Evropske unije, što znači da ulazimo u sledeći petogodišnji ciklus za zemlje članice, koji će verovatno biti još veći izazov za one koje su kandidati ili aspiranti za pridruživanje. Dok su se prethodna dva meseca koplja u javnom i medijskom diskursu zapadnobalkanskih zemalja lomila oko toga ko će preuzeti portfolio Komesara za proširenje, činjenica da su žene došle na čelo najvažnijih evropskih institucija ostala je u senci. Svetski mediji su ipak pridali važnost ovoj činjenici, što ukazuje na to da razvijene demokratije imaju više sluha za rodnu ravnopravnost, mada se to često ne reflektuje u praksi. Žene koje su došle na ključne pozicije u Evropi su Nemica Ursula fon der Lajen, Francuskinja Kristin Lagard i Bugarka Kristalina Georgijeva.
Za prostore zapadnog Balkana svakako je najvidljivija nemačka političarka Fon der Lajen koja je imenovana da preuzme ulogu predsednika Evropske komisije od Žan Kloda Junkera, a na tu poziciju je došla sa mesta nemačkog ministra odbrane. Već je sȃm njen izbor izazvao niz kontroverzi, od kojih je sigurno najupečatljivija izostanak podrške od strane nemačke kancelarke Merkel. Dodatno, njeni kandidati za komesara iz Mađarske i Rumunije nisu prihvaćeni, te je zbog nepotvrđenog punog sastava formalni početak nove Evropske komisije odložen za 1. decembar. Fon der Lajen je odrasla u Briselu jer je njen otac, nemački političar Ernst Albreht, bio službenik Komisije pedesetih godina prošlog veka. Njeno incijalno opredeljenje je bilo da ostane izvan politike, te je studirala medicinu i postala specijalista ginekologije, ali je mišljenje promenila u 42. godini kada se ipak otisnula u političke vode. Prva stvar koja je izdvaja kao svestranu ženu je činjenica da je majka sedmoro dece, što je nije sprečilo u osvajanju nemačke i evropske političke scene – čini se, upravo suprotno. Veliku popularnost i podršku birača u Nemačkoj dobila je kao ministarka za rad i porodicu, gde se fokusirala na jačanje politike rodne ravnopravnosti u upravnim odborima kompanija, a takođe je unapredila državnu politiku za pravo i novčanu nadoknadu kod porodiljskog odsustva, kako za majke, tako i za očeve. Sa Merkelovom je sarađivala od 2005. godine, ali se pokazala kao manje uspešna na poziciji ministarke odbrane Nemačke, gde je takođe bila prva žena u toj ulozi. Iako je i izgubila podršku svoje kancelarke, to je nije sprečilo da dođe na lidersku poziciju u Evropskoj komisiji.
Za razliku od nje, Lagard je na mesto predsednice Evropske centralne banke došla sa pozicije predsedavajuće i upravne direktorice Međunarodnog monetarnog fonda. Novu poziciju u ECB je preuzela od ovog meseca, kao veoma poštovana ekonomistkinja i advokatica. U matičnoj Francuskoj bila je na nekoliko ministarskih pozicija između 2005. i 2011. godine, a Finacial Times ju je 2009. godine proglasio za najboljeg ministra finansija u Evrozoni. Legard je majka dvoje dece, a poznata je po svom šarmu, ali i po oštrom jeziku. U javnosti je često isticala značaj rodne ravnopravnosti na radnim mestima i važnost uloge žena u ekonomiji. Posebno je kontroverzna bila njena izjava nakon smrti saudijskog kralja Abdulaha, da je on, naime, „na veoma diskretan način bio veoma značajan propagator žena”. Njenu karijeru je obeležio skandal sa proneverom 400 miliona evra dok je bila na poziciji u MMF-u, ali je uspela da izbegne formalnu kaznu.
Vodeću ulogu u Međunarodnom monetarnom fondu od Lagard je preuzela Bugarka Kristalina Georgijeva u oktobru ove godine. Slične životne dobi kao Lagard i Fon der Lajen, Geogijeva je na tu poziciju stigla sa mesta izvršnog direktora Svetske banke na kojoj se nalazila od januara 2017. godine. Ona poseduje doktorat iz ekonomskih nauka iz matične Bugarske, a radila je na profesorskim pozicijama u zemlji i inostranstvu. Ipak, najveći deo karijere provela je u Svetskoj banci i u Evropskoj komisiji gde je bila potpredsednica za budžet i ljudske resurse, što je uključivalo kontrolu budžeta od 161 milijarde evra i preko 33.000 zaposlenih. Značajnu ulogu je odigrala i u rešavanju Evro area dužničke krize 2015. godine, kao i migrantske krize. U prvom javnom nastupu nakon preuzimanja pozicije u MMF-u, Georgijeva je najavila bitku za veću rodnu ravnopravnost, mada u svom bogatom portfoliu nema posebnih postignuća u ovoj oblasti. S obzirom na veliku posvećenost ostvarenju ciljeva koju je do sada pokazala, nema sumnje da će i ovu bitku dobiti ukoliko se fokusira na rodnu ravnopravnost kao prioritet.
Glavno pitanje koje se nameće dolaskom ovih liderki na čelna mesta najbitnijih institucija u Evropi je da li nova dinamika zaista može da rezultira poboljšanjem profesionalnog položaja žena i rodnoj ravnopravnosti uopšte? Pitali smo Aleksandru Joksimović, ambasadorku Srbije u Velikoj Britaniji, koja nas od ove godine predstavlja u Londonu, šta sa svoje pozicije misli o ovom trendu.
Uloga žena u diplomatiji: Pogled jedne ambasadorke
Diplomatija podrazumeva određenu vrstu umeća, odmerenosti i talenta za rešavanje nesporazuma mirnim putem, pregovorima, inovativnim idejama, što je teren na kome žene mogu da daju posebni doprinos.
Zato ne treba da čudi određeni prodor žena u prostor diplomatije, te povećanje broja žena angažovanih na poslovima diplomatije na najvišem nivou. Ministarke inostranih poslova su sve češća pojava ne samo u zemljama visoko razvijenih demokratija, već i u demokratijama u povoju. Podjednako raste i broj žena na mestu ambasadora. U Londonu, jednom od važnih sedišta svetske diplomatije, broj žena ambasadora se popeo na 20%. U Ujedinjenim Nacijama broj žena šefova misija je takođe postao vidljiv. Sve su ovo pokazatelji da se uticaj žena u diplomatiji konstantno povećava. Na ambasadorskim mestima žene predstavljaju Srbiju u nekim od ključnih centara kao što su Berlin, London, Pariz, Madrid, Brisel i u Evropskoj uniji.
Međutim, koliko god da su ovi trendovi nepobitni, oni istovremeno ne potvrđuju da se uloga žena progresivno pozicionira adekvatnije u odnosu na prethodni period. Društvene i rodne predrasude su izrazito snažne čak i u najrazvijenijim sredinama kao što je UK.
Moj suprug sa velikim zadovoljstvom učestvuje u ulozi supruga ambasadorke Srbije u Velikoj Britaniji, a ona podrazumeva veliki broj protokolarnih obaveza i susreta. Gotovo po pravilu, prisutni koji nas lično ne poznaju prilaze prvo njemu, pitaju ga za zemlju porekla i odmah ga oslovljavaju sa Vaša ekselencijo. Druge koleginice ambasadorke, koje su u društvu svojih supruga, dele isto iskustvo. Predrasude su veoma jake i u najrazvijenijim demokratijama i podrazumeva se da je u paru muškarac taj koji vodi glavnu reč. Biće potrebno još mnogo napora da se percepcija uloge žene promeni, jer nije sve u krutim pravilima koja govore da su žene, što se tiče forme i zakona, u potpunosti ravnopravne članice društva.
Za promenu stanja, nažalost, pisana reč nije dovoljna. Zato žene svakodnevno moraju, uz najširu društvenu podršku, raditi na borbi za ravnopravnu prihvatljivost, čak i u onim temama u kojima su pokazale evidentnu dominantnost. Diplomatija je jedno od polja na kojem ženski pristup, način razmišljanja, a i umešnost mogu stvoriti potrebnu i neophodnu dodatnu vrednost. Ali to je nažalost dokaz i da su muškarci prepoznali interes u drugim oblastima i delimično svesno se odrekli dela moći u prostoru diplomatije. Da li je to nešto što bi trebalo da nas zabrine?
Semantički rečeno, i pridevi bi trebalo da imaju ista značenja bez obzira na imenicu uz koju stoje. Nažalost, kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti, ovo nije slučaj. Kada kažete ambiciozan muškarac, govorite o uspešnom čoveku koji je spreman da se posveti karijeri, dakle, govorite o muškarcu sa izrazito pozitivnim osobinama. Kada kažete ambiciozna žena, mislite na ženu koja je zarad ličnog uspeha spremna da zanemari porodicu, da uđe u prostor koji joj ne pripada i da to radi na društveno neprihvatljiv način. Dakle, ambiciozna žena je ona koja ima izrazito negativne, opštedruštveno neprihvatljive osobine.“
Žene na ključnim pozicijama evropskih institucija i diplomatije su sasvim sigurno ambiciozne žene u najpozitivnijem smislu te reči, i sama činjenica da se tu nalaze zahteva poštovanje i prihvatanje. Promene društvene svesti i ponašanja su neophodne i u razvijenim, i u novim demokratijama, gde pritisak na javnu sferu upravo treba da dođe od žena koje su osvojile značajne pozicije i na ovaj način imaju mogućnost da budu i liderke pozitivnog zaokreta u smislu rodne ravnopravnosti. U najnovijem poretku stanja, u politici i van nje, niko ne može da zažmuri pred činjenicom da je od 2019. godine Evropa zaista postala ženska.
Kolumnu Igranka demokratija podržava:
