Nedavno obeleženi Nacionalni dan borbe protiv raka dojke još jednom nas je sve podsetio da je učestalost obolevanja ove bolesti kod nas prosečna u odnosu na ostale evropske zemlje, ali da je Srbija, po smrtnosti od raka dojke, druga na listi. Ovi alarmantni podaci ponavljaju se iz godine u godinu, a razlozi su brojni i uglavnom znani. Šta nam preostaje? “Kada prođete borbu sa rakom i budete svesni svega onog što je bilo potrebno, a čega je izostalo, počevši od edukacije, komunikacije sa lekarom, do podrške koja je i te kako važna, onda imate dve solucije: prva je da sedite kod kuće i mračite, da za sve ono čega nema ili nije bilo krivite sistem, državu, lekare, ili nekog drugog, ili da ustanete i da sami pokušate da menjate nešto u svemu tome”, rekla nam je Vesna Bondžić, osnivačica Ženskog centra Milica iz Vrnjačke Banje, žena čiji primer želimo da sledimo. Ona nam priča o važnosti davanja bezrezervne podrške, o kampanjama podizanja svesti, o gajenju vere u ozdravljenje i ostalim podvizima ovog centra koji život znače.
Ženski centar “Milica” je humanitarno, dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, čija je primarna aktivnost pružanje psihološke i iskustvene podrške obolelima od karcinoma i njihovim porodicama, a u cilju prevazilaženja problema sa kojima se suočavaju prilikom prolaska kroz proces lečenja. U prethodnih desetak godina pokrenule su brojne akcije i manifestacije, od kojih su najvidljivije bile “Na čijem je satu naših pet minuta”, koja je rezultirala kupovinom ultrazvučnog aparata za vrnjački dom zdravlja, čime je stečen uslov da se konačno radi ultrazvučni pregled dojke i u državnoj ustanovi. Akcija “Daj pedalu raku” održava se od 2015. godine i proširila se na 20 gradova širom Srbije uz institucionalno pokroviteljstvo republičkog Ministarstva zdravlja i Ministarstva omladine i sporta, IJZS ”Dr Milan Jovanović Batut”, IORS-a… Sada je aktuelna nacionalna kampanja prikupljanja kose za izradu perika za žene koje prolaze hemioterapiju, pod nazivom “Daj snagu” koju su pokrenuli brend Pantene i Ženski centar “Milica” uz podršku kompanije Delez Srbija.
U svakodnevnoj borbi, dakle, ne učestvuju samo medicinski stručnjaci i zdravstvene institucije, već i obični ljudi kojih se ovaj problem tiče. “Svako može da doprinese promeni. Ono što smo putem akcija i kampanja uspeli da uradimo je to da o raku može da se priča otvoreno. Pokazali smo da on može i da se pobedi, skrenuli smo pažnju na važnost preventivnih pregleda, obučavali žene samopregledu dojke u selima u kojima niko nikada nije došao da o tome priča. Radili smo na tome da žena shvati da mora da brine o svom zdravlju, ali smo išli i dalje”, priča nam Vesna o aktivnostima Centra.
Pored borbe sa samom bolešću, šta ste uočili da su najveći problemi sa kojima se žene suočavaju?
Kada sam prolazila kroz borbu sa rakom bila sam sama, nisam poznala ni jednu ženu koja je preživela, a sa kojom bih podelila svoje strahove, koja bi mi bila nada da je ono sa čim se borim pobedivo. Veću tišinu nisam čula. Ćutalo se jer je žig koji nosi žena obolela od raka težak, i nije samo njen, već taj žig nosi i njena porodica. Zato se ćutalo, i još uvek se ćuti, naročito u selima i u porodicama sa ženskom decom. “Šta će ti ona, znaš da joj je majka bolesna od raka. Ko će da ti rađa decu?”. Sada se u našoj sredini manje o bolesti ćuti, zahvaljujući nama koje smo ogolile svoje živote i javno progovorile o tome.
Postavlja se, takođe, pitanje o tome kada je pravo vreme edukovati ženu? Kada je vreme otići kod lekara? Mene niko nije učio tokom mog školovanja. Učili su nas kulturama izumrlih naroda, ali ne i zdravstvenoj kulturi, učili su nas da se kod lekara ide kad nam nije dobro, ali niko nije pominjao prevenciju. Možda bi baš odatle trebalo da se počne da bi se nešto promenilo u svesti žena.
Kada doprete do žene i uspete da je ubedite da je važan preventivni pregled, nastaje drugi problem – dostupnost dijagnostike za preventivne kontrole. U Srbiji je uveden Nacionalni skrining program, za karcinom dojke, koji međutim obuhvata žene od 50 do 69 godina. Mlađe žene nisu pokrivene ovim programom.
Sada imamo situaciju da potpuno zdrava žena sa razvijenom svešću o važnosti redovnih preventivnih pregleda mora da čeka u redu kod onkologa zajedno sa ženama koje prolaze kroz težak period lečenja. Takođe, žena koja se bori sa rakom je usamljena u takvom sistemu, lekar nema vremena da joj se posveti i pripremi za sve što je čeka tokom lečenja. Nedostaju joj informacije, podrška psihologa, uputstva nutricioniste, fizioterapeuta. Onkolog je jedini dostupan pacijentkinji za sva pitanja od kojih mnoga i nisu u njegovoj nadležnosti, a te ostale struke nisu uključene u proces lečenja. Zato udruženja poput našeg imaju tu važnu ulogu da popunjavaju prazninu koju postojeći sistem lečenja ne pokriva.
Udruženja imaju veliku ulogu i u zastupanju pacijenatkinja i njihovih prava. Izuzetno je važno da se čuje glas pacijentkinje. Mi još uvek nismo svesne kolika je naša snaga u ostvarivanju tih promena. O nama odlučuju obično oni koji nemaju realnu sliku sa terena. Potrebno je da se pacijenti udruže, da definišu svoje prioritete, kao što je kvalitetna dijagnostika, kraći put od dijagnoze do početka lečenja, uvođenje kvalitetnih terapija, bolji kvalitet života posle dijagnoze.
Znate, kada žena krene u borbu sa rakom, dobija 60% plate, jer je na bolovanju. Samohrane majke teško da mogu finansijski da podnesu da idu na terapiju, pa je dešava da je neke i odbiju. Kada ste u invalidskoj penziji, kao da ste kažnjeni što ste preživeli: penzije su male, a potrebe onkoloških pacijenata izuzetno zahtevne. Kvalitet života posle dijagnoze vrtoglavo pada, što nimalo ne ide u prilog onih koji su uspeli da se izbore sa bolešću.
Kako vraćate samopouzdanje i pozitivan stav u radionicama Centra?
Ono što sam naučila boreći se sa rakom je to koliko je važno otkriti promenu na vreme, jer je izlečivost raka dojke i do 95 %, ako se otkrije u prvoj fazi. Takođe, da je izuzetno važno da su dostupne kvalitetna dijagnostika i terapija, kao i da dobra informacija može spasiti život a loša biti kobna po život. Na kraju, bitno je da znamo od koga informacije dobijamo. A iznad svega, podrška, kako psihološka tako i iskustvena.
Ono što nisam imala tokom svog lečenjapokušavala sam da omogućim ženama u Dnevnom centru Milica kroz radionice duše (iskustveno psihološke i kreativne), radionice tela i edukativne radionice. Zato sam oko Ženksog centra Milica okupila sve one koje žele da pomognu da se nešto promeni. Tu zajedno hrabrimo žene da se bore, pripremamo ih za terapije, opadanje kose, pomažemo im da vrate veru u sebe. Mi smo im primer da postoji život i posle dijagnoze, da može biti čak i kvalitetniji i sadržajniji nego ranije. Ukazujemo im na potrebu da menjaju svoj način života. Oni nam veruju, jer mi za njih nismo pacijentkinje, pripadnice ranjiviih kategorija. Mi smo njima simboli borbe protiv raka, živi primeri da je rak izlečiv.
Posle borbe za život, žene poput mene su nastavile sa borbom za kvalitetniju prevenciju, lečenje, terapije i bolji život posle lečenja. To za nas nije posao za koji smo plaćene, već izbor kome smo posvećene,izbor dadajemo ono najvrednije što imamo – svoje iskustvo i vreme koje smo osvojile u borbi sa rakom kako bismo pomogle obolelima, ali i edukovale one koje su zdrave.
Zato ih hrabrimo da preuzmu odgovornost nad svojim životom i kontrolišu svoje zdravlje, da se odazivaju na skrininge, obavljaju samopreglede. Obučavamo ih kada i kako to treba raditi. Idemo u sela u koja još nije dolazio da priča o raku. Dočekivane smo rečenicom, tipa: “Što nas zovete, što nam slutite”, a ispraćane blagoslovom i zahvalnošću jer smo se razumele.
Aktuelna kampanja “Daj snagu” nije samo simbolični podstrek, već veoma konkretno davanje koje nema cenu. Koja je veza lepote, bolesti i šanse na ozdravljenje?
Gubitak kose kod žena spada u jedan od najtežih i najemotivnijih trenutaka dok prolaze kroz hemoterapije. To je trenutak kada borba sa rakom postaje vidljiva okolini, ali i njima, trenutak kada shvataju da se rak ne dešava nekom drugom. Tada im je potrebna velika snaga da nastave borbu.
Motiv ove kampanje “Daj snagu” je upravo da ‘da snagu’ ženama da nastave borbu sa rakom, jače i snažnije uz našu podršku. Snaga koju dajemo dolazi iz kose koju doniraju žene s ljubavlju za ove hrabre žene. Nakon prikupljanja kose, radićemo na izradi kvalitetnih, ručno pravljenih perika.
Rak je jako podmukla bolest, naročito rak dojke, on udara upravo na atribute ženstvenosti, a to su grudi i kosa. Često čujem rečenice žena koje nisu imale iskustvo borbe sa rakom kako komentarišu: “Ma, kakva kosa, nebitna stvar, šta da ti je neko “rascepao glavu”, e baš bi ti tad bila važna frizura. Važna je glava”, i slično. Ja se pitam kako bi one, ako im nije važna kosa, reagovale da im neko priđe i obrije im glavu iz čistog mira, a da ih ne pita ništa – mislim da im ne bi bilo svejedno.
Znate, gledajući kroz istoriju kada je društvo želelo da kazni ženu koja se ne uklapa u nekakve njihove moralne norme, društvo ih je žigosalo tako što ih je izlagalo javnom sramu, a jedan od činova srama bilo je i šišanje do kože. Rak isto to radi: žigoše, stigmatiše, čini nas nemoćnim da mu se suprotstavimo. Gubitak kose nije naša odluka, gubitak kose nije samo pitanje lepote, već dokaz nemoći da se suprostaviš – a to je najgore.
Ko sve može i kako da se pridruži kampanji?
Kampanja ima fantastičan odziv, svakog dana stiže kosa iz raznih krajeva Srbije , dobili smo i dve donacije iz Republike Srpske. Uz kosu nam šalju i poruke podrške. Ova kampanja nije samo šišanje kose i slanje na adresu, ova kampanja nije ni samo staviti periku i ići pognute glave. Ovo je odluka da se ošišate jer razumete, jer vam je stalo do nekog. Ovo je mogućnost koja se daje mnogima koji ne znaju na koji način da daju podršku a hteli bi. Ženama koje se bore ovo je saznanje da nisu same i da mogu koračati uzdignute glave. Ovo je snaga koju dobijaju kako bi udahnule život punim plućima. Ovo je način da postignemo da obolele žene više ne budu nevidljiva i marginalizovana kategorija. Ovo je mogućnost da saznaju koliko su voljene, jer su hrabre, jer nam trebaju.
Zato Vas pozivam da doniranjem kose budete deo ove kampanje. Postanite snaga koju darujemo ovim hrabrim ženama na putu do ozdravljenja.
