„Zajedno do dostojanstvenog rada“ je dokumentarni performans koji izvode aktivistkinje i drugarice Udruženja za radna prava žena ROZA iz Zrenjanina. Performans je rezultat višegodišnjeg istraživanja koje je udruženje sprovodilo među radnicama na različitim položajima. Premijera će se održati u subotu, 16. marta 2019. godine, u Zrenjaninu.
Među njima su žene različitih stepena obrazovanja, žene koje su radile na njivama, u fabrikama, u kancelarijama, u školama, u opštinskim upravama. Aktivistkinje su prikupljale priče radnica o mobingu, neisplaćenim zaradama i drugim oblicima eksploatacije i dehumanuzacije u periodu od 2011. do 2018. godine. U međuvremenu, objavljena je i publikacija pod nazivom „Žene govore“, ali se istraživanje tu nije završilo i aktivistkinje i dalje prilikom svojih javnih događaja, kao i putem društvenih mreža, prikupljaju nove priče i pomažu kada i kako mogu.
Prikupljene materijale je dramatizovala Galina Maksimović, koja i režira performans, uz Jelenu Bunić kao asistentkinju. Sve učesnice su amaterke kad je reč o glumi, premda autorke insistiraju da to nije gluma, već predstavljanje, podsećanje, opomena i ohrabrenje. Istovremeno, kako se ispostavilo, sve izvođačice su i prekarne radnice. Iako su priče nekih od izvođačica uključene u performans, sve izvode prikupljene i dramatizovane priče drugih žena, poistovećujući se sa jednom većom zajedničkom borbom.
Kako izvođačice kažu, proces pripreme se uglavnom svodio na štap i kanap. Probe su prvo imale po kućama (prvi sastanak je zapravo održan u jednoj kući na selu, u Ečkoj, kod jedne od članica ROZE). Posle su im drugovi iz Zrenjaninskog socijalnog foruma ustupili svoju kancelariju. Budući da i sami koriste umetnost u aktivističke svrhe, snimaju dokumentarce, tako da apsolutno imaju razumevanja za ovakvo okupiranje prostora. Zapravo, ovo apsolutno nije prvi put da oni nekome na ovaj način izlaze u susret – kada su autorke prošle godine organizovale radionice filmske kritike, iz kojih je izrastao i Kino klub Zrenjanin, ustupili su im prostor, opremu i sve što nađu u kancelarijama (kafa, sokovi) bez ikakve naknade. Autorke su podelile sa nama šta se krije iza ovog procesa:
“Za performans smo se opredelile zato što je komunikativna forma za plasiranje važnih tema i razgovor o njima. Dakle, osmislile smo ga ne samo kao odgovor na pitanje radnih prava žena već i kao odgovor na suvoparne aktivističke forme koje ponekad ne dopru do onih kojih se zapravo najviše tiču. Nakon premijere u Zrenjaninu, 16. marta, plan je da putujemo po celoj Srbiji. Sve priče, uostalom, jesu prikupljene širom Srbije. Imaćemo 10 ili 11 izvođenja, jednom mesečno, u gradovima od severa do juga. Trenutno ugovaramo ta gostovanja. Još ne znamo tačne termine, pre svega zato što će to dosta zavisiti od smena po kojima učesnice rade. A ni za gradove još nismo sigurne – oko toga mogu da te apdejtujem kad budemo sve ugovorili. Nakon performansa, vodiće se razgovori kada će radnice, ali i radnici, moći da podele sa nama svoje priče, a biće im podeljene i koverte i kontakti da nam se jave naknadno ukoliko iz bilo kojih razloga ne žele da govore javno.”
Performans izvode Milica Lupšor, Sara Lupšor, Jelena Bunić, Natalija Stojanov, Vesna Đorđević, Tanja Dostanić, Gordana Kirćanski i Galina Maksimović. Scenografiju i kostime je osmislila Sara Lupšor, dok kostime šije Milica Lupšor. Jedna od njih je farmaceutkinja, jedna trenutno pekarka koja je promenila ko zna koliko poslova, jedna dramaturškinja, jedna ekonomistkinja, jedna hispanistkinja koja predaje engleski preko interneta, jedna bivša radnica Drekslmajera koja sada radi kao spremačica u Šinvozu, jedna grafička dizajnerka, jedna matematičarka i bivša radnica Jugoremedije.
