Svet umetnosti je, kao uostalom i sve druge društvene sfere, veoma pogođen pandemijom koja se dešava širom sveta. Novonastala situacija je pred institucije kulture i umetnosti postavila izazove – kako održati svet umetnosti živim i posećenim, kako održati biznis u svetu umetnosti i na koji način se izboriti sa svim problemima koji proističu iz nemogućnosti kretanja i posmatranja umetnosti uživo.
Već više od deceniju unazad galerije i muzeji intenzivno rade na proširivanju svojih delatnosti u virtuelnoj realnosti – što putem digitalizacije svojih arhiva, što preko otvaranja virtuelnih galerija ili omogućavanja virtuelnih tura postojećih izložbi. Pre tri godine čuveni art diler David Zwirner je počeo projekat virtuelnih „viewing rooms“-a, a ove godine sličan koncept uveo je veliki sajam umetnosti Art Basel, čijih je 95 posto učesnika (231 galerija) prezentovalo umetnička dela planirana za fizički sajam u online „viewing“ sobama koje su od 20. do 25. marta bile dostupne svima. I dok su neki sajmovi odloženi, Art Basel je odlučio da se prilagodi situaciji na šta su reakcije bile različite – od negativnih jer „umetničko delo ipak mora uživo da se vidi“, do pozitivnih, „jer te niko ne primorava da kupiš ono što gledaš te imaš osećaj veće slobode“. Svakako prednost online izložbe je u tome što su dostupne besplatno i 24 sata. Budući međutim da ekonomija umetničkog svet mora makar da pokuša da opstane u kriznom vremenu, institucije i sajmovi pokušavaju za to da nađu način. Kao reakcija na pandemiju, veliki svetski muzeji poput Vatikanskog muzeja, muzeja MoMA, Luvra, Orseja, Gugenhajma, Rijsk muzeja, Ermitaža, Galerije Ufici, Smitsonijan galerije i drugih, su vrlo brzo zatvorili svoje fizičke prostore za publiku, a otvorili one virtuelne, čime su postavili primer manjim muzejima i galerijama da učine isto. Brojne etablirane institucije učinile su to u saradnji sa projektom Google Arts&Culture, te preporučujem instalaciju aplikacije na mobilnom gde onda možete praviti sopstvene arhive favorita.
Evo nekoliko mojih u ovoj novootvorenoj beskonačnoj ponudi.
1. Kako možemo misliti o umetnosti u ovakvim vremenima?
Prva izložba koju izdvajam je Kako možemo misliti o umetnosti u ovakvim vremenima? (How Can We Think of Art at a Time Like This?) kustoskinja Barbare Polak (Barbara Pollack) i An Verhalen (Anne Verhallen). Platforma nije napravljena u primarno komercijalne svrhe i to je ono što me je kupilo odmah. Iako je većina online izložbi ujedno prodajna i za to svi imamo razumevanja, cilj ove izložbe je preispitivanje i dijalog. Kustoskinje su odabrale umetnice i umetnike koji se na različite načine u svojim delima bave krizom. Aj Vejvej (Ai Weiwei) predstavlja fotogrfije praznih ulica i bolnica iz Vuhana u februaru za vreme velike borbe protiv covid-a, a takođe i fotografije sa proba nastupa koji je trebalo da se odigra u Rimu, ali je otkazan zbog epidemije. Džudit Bernštajn (Judith Bernstein) na slikama kritikuje Trampovu politiku, poredeći ga sa nacistom. Miao Jing (Miao Ying) u svom projektu Hardcore Digital Detox, prikazuje razlike kineskog internet prostora i svetskog, ali ne kritikujući isključivo ograničenost jednog i veličajući slobodu drugog, nego slaveći humor i inteligenciju kineskih internet korisnika/ca i njihovu bogatu vizuelnu kulutru koju su ravili unutar “zidova”. Dred Skot i Dženi Polak izjaljuju: “Ovaj stejtment nije umetnički stejtments. On je početak misli kako preživeti COVID-19.” Na sajtu su radovi raznih medija koji imaju eksplicitne političke poruke o kriznim i problematičnim društvenim situacijama i pojavama. Pekinški umetnik Džao Džao (Zhao Zhao) na drugačiji način adresira temu kineske politike i njene opresivnosti – plastičnije i eksplicitnije izražavajući svoje nezadovoljstvo. Ovu izložbu izdvajam jer nas podseća na ulogu umetnosti u društvenoj kritici – na značaj vizuelnog komentara na aktuelnu situaciju i na širi značaj umetnosti kao dokumenta otpora i samog otpora. Ona je otvorena za sve komentare i diskusije čime praktikuje demokratičnost za koju se zalaže. Izložba ima i svoju Instagram stranicu.
2.1 Rembrant i amsterdamski portreti 1590-1670.
Nacionalni muzej Thyssen-Bornemisza u Madridu otvorio je mogućnost virtuelne posete izložbi Rembrant i amsterdamski portreti 1590-1670. Ovoj virtuelnoj turi za ljubitelje/ke Rembranta ne treba posebna preporuka budući da je dovoljno udružiti reči “portret” i “Rembrant”. Prilično klasična postavka i koncept izložbe u muzeju praćeni su adekvatno baroku dramatičnim osvetljenjem slika, a crno ofarbani zidovi dodatno naglašavaju baroknu atmosferu. Zajedno sa radovima drugih umetnika aktivnih u Amsterdamu i 39 Rembrantovih radova, izložba pokazuje oko 80 slika i 16 grafika Zlatnog doba ovog slikarstva i pravo je zadovoljstvo dostupni VR za ovu vrstu iskustva.
2.2 Balensijaga i špansko slikarstvo.
Isti muzej nudi i virtuelnu posetu jedne svoje starije (2019) i konceptualno malo drugačije i savremenije izložbe pod nazivom Balensijaga i špansko slikarstvo. Kustos Eloj Martinez de la Pera (Eloy Martínez de la Pera) odabrao je paživo slike španskih umetnika iz perioda od 16. do 20. veka, što iz privatnih kolekcija što iz muzeja, uključujući Prado i Bilbao, i upario ih sa istaknutim kreacijama čuvenog modnog kreatora Kristobala Balensijage (Cristóbal Balenciaga), koje su pozajmljene takođe iz privatnih kolekcija kao i iz Muzeja Balensijage u Getariji, Muzeja Museo del Traje u Madridu i Diznijevog muzeja u Barseloni. Ideja izložbe je da poveže motive i uticaje španske kulture odevanja na kreacije poznatog dizajnera. Minimalistički kroj i arhitektonski volumen se provlače kao sličnosti, a primetne su tradicije flamenko kulture – haljina igračica i koreadorskih odela, čiju je savremenu aproprijaciju dizajner primenio u svojim kreacijama. Dvorska španska moda je takođe ostavila uticaja kako u materijalima, tako u krojevima i bojama koje Balensijaga koristi (kao npr moj omiljeni crni pliš). Izložba pokazuje ne samo bogato špansko modno nasleđe već i načine na koje se istorija i tradicija transformišu i prilagođavaju savremenom modnom ukusu i potrebama.
3. Pravo glasa za žene, Jedan život: Dolores Huerta i Prve Dame.
Online izložbe dostupne na Google Arts&Culture, priredila je američka nacionalna galerija portreta Smitsonijan (Smithsonian National Portrait Gallery) u Vašingtonu. Preporučujem svih dostupnih sedam, a posebno izdvajam tri, čije su teme bliske idealima našeg magazina i mojim ličnim: izložbe Pravo glasa za žene, Jedan život: Dolores Huerta i Prve Dame.
Votes for Women je pre svega dokumentarna istorijska izložba obrazovnog karaktera i emancipatorske namere. Obuhvata većinom fotografije i mali broj grafika i crteža, uglavnom portreta sifražetkinja, aktivistkinja koje su obeležile američku istoriju borbe za pravo glasa i poneku karikaturu ili komentar na zatečenu situaciju ili novostečena prava.
First Ladies je takođe izložba većinom fotografskih portreta, ali i slika prvih dama od Marte Dendridž (Martha Dandridge) iz polovine 18. veka, do Mišel Obame (Michelle Obama). Ova izložba pokazuje da prve dame nisu bile isključivo figure koje “prate svoje muževe” i predstavljaju njihovu “lepšu polovinu”, već da su uticale na politički život države, imale udela u diplomatiji, društvenim promenama i kulturnim trendovima.
One life: Dolores Huerta je istorijska dokumentarna biografska izložba o životu liderke radničkog pokreta farmera/ki. Izložba prikazuje razne aspekte njenog angažmana i bogate frontove borbe – govore, pravna zastupanja sindikata, promenu paradigme položaja žene u radničkom pokretu, zalaganja protiv seksizma i seksualnog nasilja, prava afroameričkog naroda.
4. Picture Gallery in Transformation
Muzej umetnosti u Sao Paolu, predstavlja izložbu Picture Gallery in Transformation, koja je pokušaj rekreiranja koncepta brazilske arhitektice i dizajnerke italijanskog porekla Line Bo Bardi, čiji je ujedno i kustoski i arhitektonski poduhvat podrazumevao smeštanje dela iz kolekcije muzeja od 4. veka pre nove ere do 20. veka u istu prostoriju, u jednaka kristalna “platna”. Savremeno rekreiranje nije nostalgija već ponovno promišljanje aspekata ovog načina izlaganja i uključenje savremenih umetničkih dela u ovu jukstapoziciju. Za razliku od koncepta Line Bo i Pietra Marije Bardija koji nije podrazumevao hronološko ređanje već prema školama i regijama, savremeni pokušaj vraća tradiciju hronološkog prikaza. Međutim i danas vizeulno radikalni dizajn izložbe zbog svoje transparentnosti i otvorenog prostora dopušta publici da u isto vreme doživi drevne skulpture dalekog istoka, antičke skulpture, renesansno, modern i savremeno slikarstvo.
I za kraj, našoj redakciji omiljena – Frida Kalo. Faces of Frida, online arhivu, pre nego izložbu, dostupnim je učinilo partnerstvo čak trideset institucija umetnosti. Projekat prikazuje ogroman broj ne samo njenih slika već i brojne crteže koji nisu imali toliku vidljivost, kao i dokumentarnog materijala poput pisama i fotografija. Izložbe se bave raznolikim temama koje njena umetnost, aktivizam i ličnost otvaraju: identitet, smrt, bol, pamćenje, telo, politika, prijateljstvo. Izloženi sabrani material svedoči o tome na koji način je umetnica videla sebe, a na koji je to činila njena okolina. Posebno će delu naše publike biti interesanta online izložba Appearances Can Be Deceiving koja ima fokus na odevanje umetnice i njen odnos prema modi i odeći.
Pored toga jedna italijanska privatna kolekcija Zamak Rivoli organizovala je online ture i jednu online izložu Digitalni Kosmos koju takođe smatram interesantnim kolažom koju treba pogledati budući da obuhvata dela italijanske neoavangarde i savremene umetnosti.
Jedan tip online izložbi je poput prve pomenute postojan samo u virtuelnom svetu i odnosi se na direktan komentar umetnosti i kustoskinja na aktuelnu situaciju. Drugi je otvaranje virtuelnih tura stalnim i trenutnim izložbama velikih muzeja, koje sada ima priliku da vidi sva zainteresovana publika. Treći je neka vrsta online izložbe koja ne postoji u fizičkom prostoru izlagačke institucije, već je kolažirana od predmeta koji postoje u zbirci ali ranije nisu izlagani kao celina ili je ostala kao online dokument minule izložbe. U svakom slučaju kreativnost kustosa i kustoskinja je prošla test krizne situacije – ponuđeni sadržaj je predstsavljen inovativno, koncepti su često prilagođeni savremenim potrebama publike, a dostupnost nimalo ne smanjuje želju za fizičkom posetom kada prođe kriza, naprotiv, fokus na detalje i fantastični zoom-ovi i rezolucije samo još više povećavaju našu želju da predmet vidimo/doživimo uživo.
