Odrasla je na šarenom asfaltu Barselone, između mediteranske žege i vreline katalonskog srca. Lica nepoznatog svetu ali bliskog hiljadama stanovnika Španije ostalih bez krova nad glavom i bez nade u očima. Tog dana, razbarušene kose, u petrolej plavoj majici u kojoj je odudarala od stotine sivih muških odela, usred Španskog parlamenta, promuklim glasom je izgovorila: „Ovaj čovek je kriminac i tako ga treba i tretirati. On nije nikakav ekspert.“ Bio je to 5. februar 2013, a Ada Kolau je pozvana da svedoči o sudbini brojnih koji su izgubili svoje domove usled hipotekarnih prevara i finansijskih malverzacija. „Ovaj čovek“, Havier Rodrigez Pelitero, govornik pre nje, predstavljao je simbol korumpirane političke i ekonomske elite protiv koje se Ada godinama borila na ulicama, rame uz rame sa svim očajnim ljudima bez budućnosti.

Nešto više od dve godine kasnije, Ada je izabrana za gradonačelnicu Barselone, postavši prvom ženom na toj poziciji i prvom osobom novije istorije Barselone koja će svojom politikom, pojavom, energijom i idealima pokušati da zapali žar nekadašnje „Vatrene ruže“ (La Rosa de foc – nadimak Barselone, nastao početkom XX veka povodom burnih socijalnih potresa i narodnih pobuna). Živeći načinom života svojih sugrađana, došla je na vlast kao aktivistkinja koja govori u njihovo ime ali i njihovim rečima. Od tada, Ada se suočava sa brojnim izazovima parlamentarne politike i uskih mogućnosti da institucionalno promeni truli sistem. Njenim rečima: da „učini nemoguće mogućim“. Da „sprovede demokratsku revoluciju“. Da da glas onima kojima je oduzet. Da pobudi dostojanstvo kod onih koji su ga izgubili. Da ustanovi politiku koja će garantovati život dostojan življenja.

Ada je sve samo ne tipična gradonačelnica u Evropi. Bez trunke usiljenosti i cinizma, pomera granice uobičajene slike „političara“. Kako je sama više puta naglasila, cilj joj je da „feminizuje“ politiku, da je očisti od mačizma, da i novu levicu, kojoj pripada, očisti od retorike i učmalosti starih oblika levičarenja. Ada može biti naša komšinica s kojom pijemo kafu, profesorka filozofije ili kasirka u marketu, može biti svaka od nas. Odbila je da vozi skupa kola, 80% svojih mesečnih primanja daje socijalnim udruženjima, i radi na izmenama zakona u korist siromašnijih delova društva. Svakodnevno se, međutim, suočava i sa spoljašnjim i sa unutrašnjim kritikama, pritiscima i nametnutim ograničenjima, pokušavajući da ne izneveri poverenje ulica s kojih se potekla.

Početak oktobra doneo je Adi novi izazov. Španska policija, poslata da spreči neustavno održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije, suočila se s demonstrantima i glasačima u nasilnom i krvavom obračunu. Svet je zanemeo gledajući haos, a stara gospođa Evropa još jednom je licemerno pozvala na prekid fizičkog nasilja nacionalne policije istovremeno ignorišući zahteve katalonskih građana. I ostatak levice širom sveta izgleda da ne može da se dogovori šta je pravo rešenje u ovoj situaciji. Ada Kolau ostaje lice koje uliva poverenje, uvek pozivajući na razgovor i suočavanje različitih mišljenja, i deluje kao neko ko zna koje su podele stvarne, a koje štete običnim ljudima. Šta god dalje da se dogodi, ona će verujemo, ostati na njihovoj strani.