SVI BI TREBALO DA BUDEMO FEMINISTI i FEMINISTKINJE

Proslavnjen TEDx konferencijom, ali i Diorovom majicom, esej slavne američke spisateljice nigerijskog porekla Čimamnde Ngozi Adiči “Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje” postao je malena knjiga sa snažnom porukom. Prevedena na preko trideset jezika, knjiga je širom sveta postala polazna tačka u raspravama o feminizmu i rodnoj ravnopravnosti. Knjiga će do kraja 2017. godine biti objavljena i na srpskom jeziku, u izdanju MILICA magazina. Prenosimo vam odlomak eseja “Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje” i delić atmosfere ove sveže i hrabre knjige koju ponosno najavljujemo.

SVI BI TREBALO DA BUDEMO

FEMINISTI I FEMINISTKINJE

Čimamanda Ngozi Adiči

Roman Purple Hibiskus (Ljubičasti Hibiskus), koji sam napisala 2003.godine, govori o čoveku koji, između ostalog, bije svoju ženu, i čija priča nema baš srećan kraj. Dok sam promovisala roman u Nigeriji, jedan novinar, fin, dobronameran čovek, rekao mi je da želi da me posavetuje (Nigerijci su, kao što možda već znate, poznati po tome što nepozvani dele savete).

Priča se da je moj roman feministički, rekao mi je, a njegov savet je bio – tužno je klimao glavom dok mi je to govorio – da sebe nikad ne nazivam feministkinjom, jer feministkinje su žene nesrećne zato što ne mogu da nađu muža.

Zato sam odlučila da nazovem sebe Srećnom Feministkinjom.

Zatim mi je jedna školovana žena iz Nigerije rekla da feminizam nije deo naše kulture, da nije afrički, i da sebe nazivam feministkinjom samo zato što su me zavele zapadnjačke knjige.

(Ovo me je naročito zabavilo, jer je većina knjiga koje sam ranije čitala bila izrazito nefeministička. Do šesnaeste godine sam gutala samo ljubavne romane i svaki put, kad bih pokušala da pročitam nešto što se smatralo “klasičnom feminističkom literaturom”, bilo mi je dosadno i mučila sam se da završim.)

U svakom slučaju, iako femnizam nije bio afrički, odlučila sam da budem Srećna Afrička Feministkinja.

Posle mi je jedna draga prijateljica rekla da biti feministkinja znači mrzeti muškarce. Zato sam odlučila da budem Srećna Afrička Feministkinja Koja Ne Mrzi Muškarce.

U jednom trenutku, bila sam Srećna Afrička Feministkinja Koja Ne Mrzi Muškarce i Voli Da Nosi Sjaj za Usne i Visoke Štikle Zbog Sebe a Ne Zbog Muškaraca.

Sve je ovo, naravno, bilo šaljivo, ali pokazuje koliko je teret koji reč “feministkinja” sa sobom nosi težak i pun negativnih konotacija: mrziš muškarce, ne nosiš grudnjak, mrziš afričku kulturu, misliš da žene za sve treba da se pitaju, ne šminkaš se, ne briješ se, uvek si ljuta, nemaš smisla za humor, ne koristiš dezodorans.