Dok sedimo na martovskom suncu na klupi ispred kamene kuće u Starom Gradu na otoku Hvaru, susjetka Neda mi priča o tome kako se ove zime provela na sajmu u Splitu, gde je dobila prvu nagradu i zlatnu medalju za tradicionalni recept za kolač od smokve. Ona svake godine u februaru ide do Splita da se malo prošeta, odmori, ponovi u splitskim buticima, poseti rodbinu i prijatelje, i osvoji poneku nagradu. Udata je za Višanina Tonka, sa kojim je razvila bogatu ponudu domaćih proizvoda u njihovoj konobi na samom ulazu u Stari Grad. Imaju vinograde, maslinjake, vrt, vredne ruke, vedri otočanski duh i uvek punu kuću “susjeda” i gostiju iz “cilog svita“. Proizvode domaće vino, maslinovo ulje, limunčelo, rakiju od rogača, razne travarice, lavandu, narancine, ušećerene bademe i, od nedavno, smokvenjak. U letnjoj sezoni iznese Neda i slatke “pomidore”, “sviže smokve” i “krumpire iz vrta”.
Neda nam priča da su pripreme za turističku sezonu već uveliko počele i demonstrira nam kako pravi čuveni smokvenjak.
Sastojci:
1 kg suhih smokava
250 grama badema (iseckanih ili mlevenih)
250 grama narancina
liker od kruške, limuna ili rogača
Nedin metod:
Smokve izrežem, pa ih sameljem, na suho. A onda na kilo smokava ide 250 grama narancina i isto toliko badema. Njih isto meljem, ali badem sameljim na pola, da ostane da se vidi i oseti da je badem. Povezujem sve sa likerom da bi smjesa bila kompaktna. Onda napravim smjesu kao kruh. Imam svoju dozu, 100 grama je normativ, pa oblikujem u krugove i poređam u tacnu i to pečem oko dva sata na 100 stupnjeva, u stvari isušujem. Mogla bih to raditi i na buru, na vjetar, ali meni je lakše u špaher. Onda mogu i da zaboravim da je tamo. Evo i sada je tamo, suši se. A onda, kad izađe vani može trajat’ kol’ko hoćeš – ispečeno je. Delicija je, jer nema ništa kemijsko a visoka je kalorija – bomba kalorijska. To je nekad bio kolač kod starih ljudi. Oni nisu imali mnogo, ali su imali suhe smokve, divlje naranče i bademe, i kad bi htili nekog počastiti pravili su smokvenjak i rezali ga na kolutiće. Ima na internetu sto takvih recepata, a ja sam sebi izabrala baš ovaj i dobila sam sve moguće nagrade.
Smokvenjak su pravili i Višani iz Komiža, ali i ovde na Hvaru je tipičan. A liker možeš prilagoditi, koji ti se sviđa. Ja koristim nekad limunčelo, nekad krušku, a i rogač ima specifičnu aromu. On je slatkast, malo možda čudan, ali tipičan za ovdje. Na analizu sam dala baš ovaj sa rogačem i dobila nagradu.
Neda i ja smo se posle ispričale o novostima iz Splita, o nekim našim ženskim temama, dok smo na zubatom suncu, naslonjene na UNESCO zaštićeni kameni zid, krckale ušećerene bademe kao da su suncokret. Probajte i same da umesite ovu jednostavnu ali posve stylish verziju dezerta. Smokvenjak odlično ide uz južnjačko vino, sa pogledom na more, ili Dunav, svejedno.