PROLEĆE '91: FIRE WALK WITH ME

Da li je moguće da nacija koja je početkom devedesetih bila zaluđena Tvin Piksom (Twin Peaks), serijom koja je s punim pravom zadobila oreol, ne samo remek-dela, nego apsolutne prekretnice u istoriji serijskog programa – da je, taj TV auditorijum koji je bez problema kapirao Linčovu (Lynch) estetiku, danas, u novom milenijumu, sposoban samo za skeč u osam uveče?

Through the darkness of the future past
the magician longs to see
one chance out between two worlds
fire walk with me

Flashback 1

Prigradski autobus na relaciji Novi Sad – Sremski Karlovci klacka se prevozeći đake – neki se preslišavaju, mnogi tračare, ogovaraju i imitiraju profesore, šuška se o prvim ljubavnim jadima i prepričavaju situacije “sinoć iz grada”, dok nekolicina peva (Bitlse, Bon Žovija, pop ranih devedesetih, EKV, Čorbu, Kjure, Bajagu – niko, ali niko narodnjake). Milica i ja, kontrašice od malena imamo svoju temu. Proleće je ’91. – još živimo u zemlji imena SFRJ, ne znajući da Jugoslavija, kako smo je uglavnom zvali, neće dočekati početak letnjeg raspusta, kao takva. Politika je ušla davno i u moj i u Miličin život. Dovoljno upućene i “odrasle”, bile smo već uveliko teška opozicija, bilo nam je krivo što na prvim višestranačkim izborima nismo imale pravo glasa. Dakle, not your typical teenage girls. A, onda, negde u aprilu tog proleća, u naše živote ulazi nova tema, fascinacija, hajp: TVIN PIKS.

Beše to vreme pre mobilnih, interneta, torenta, decenijama pre binge watching, kad se o glumcima i popularnim serijama čitalo samo u TV reviji i u nekom stranom časopisu (ako si imao sreće da ti ga neko donese). Vreme kada je video bio zakon (a ako još umeš da ga programiraš, onda si potpuni car), a televizija na svoja jedva tri kanala prikazivala dramski, serijski i filmski program u prajm tajmu, smatrajući da se tako podiže i postiže gledanost. Kvalitetnim sadržajem. TV centri nekadašnje JRT mreže utrkivali su se ko će imati bolji Dnevnik, bolje emisije i ko će prikazati bolje filmove i serije. Tako je TV Novi Sad (u isto vreme i TV Ljubljana) izvukao keca iz rukava otkupivši prava na seriju o kojoj je već brujao svet – remek-delo Marka Frosta (Mark Frost) i Dejvida Linča (David Lynch). Serija je prikazivana u okviru noćnog programa, a kako je to bilo vreme Dnevnika i njegovog jezivog “Dodatka”, kao i prenosa iz Skupštine koji su trajali satima do kasno u noć, Tvin Piks bi često počinjao tek iza ponoći. E, da, to je nekad bilo moguće – nacija je bdila, zarad “adiktivnog” ali kvalitetnog TV sadržaja. Znači, nacija koja je početkom devedesetih bila zaluđena Tvin Piksom i dolazila neispavana na posao i uz prvu jutarnju kafu raspravljala o nečemu što je kasnije s punim pravom zadobilo oreol, ne samo remek-dela, nego apsolutne prekretnice u istoriji serijskog programa – da je taj TV auditorijum koji je bez problema kapirao Linčovu estetiku, danas, u novom milenijumu, sposoban samo za skeč u osam uveče?

U čemu je catch?

Šta je to bilo tako drugačije sa ovom serijom? Toliko je bilo popularnih serija koje su “praznile” ulice u Jugoslaviji: recimo, Dinastija, sredinom osamdesetih. Da, prazne ulice ponedeljkom, tema za utorak ujutro, fascinacija luksuzom, jednim drugim svetom (naftni tajkuni u dalekom svetu), lepim ženama (kopirale su se frizure i haljine Kristl i Aleksis masovno), brojnim intrigama (ko je kome otac ili vanbračna kćer), a među glumcima čak i jedna “naša” Karađorđevićka – ta “ljubav” je trajala nekoliko godina. Stigao je i domaći odgovor Bolji život, a volele su se i serije Povratak u Idn, Sever i Jug, Čipka, malo ranije Gradić Pejton. Interesantno, ali Dalas se nikada nije “primio” kod nas. Međutim, sve je to odavno u Muzeju TV relikvija – osim Tvin Piksa, koji kao da je sve vreme sa nama. Kako i čime su nas to zaludeli tvorci, Linč i Frost?

Scenario

Kada su razmišljali o mogućem scenariju za projekat radnog naslova Northwest Passage, filmski reditelj (autor kultnog Plavog Somota, Dine i Čoveka Slona), koji nikad do tad nije radio na televiziji, David Linč i Mark Frost (scenarista popularne policijske serije Hill Street Blues), najpre su nacrtali mapu malog, provincijskog, a izmišljenog grada na krajnjem severozapadu SAD, sa brojem stanovnika od 51.200 i zvučnog imena Tvin Piks. Odlična ideja – jer do tada serije su se uglavnom dešavale, naročito krimići, u urbanim sredinama, najčešće među neboderima američkih gradova, sapunice i porodične serije mahom na luksuznim imanjima ili u tipičnim američkim stanovima, ako se i odlazilo u manje sredine, uglavnom bi to bili sunčani kalifornijski gradići okruženi palmama ili pak teksaške zabiti. Sada smo za mesto radnje dobili nešto novo: gradić sa pilanom, okružen četinarima, sa ogromnim, fascinantnim vodopadom, in the middle of nowhere, pomalo severnjački hladan i tmuran (setimo se da u pilot epizodi nijednom ne sine sunce), a od lokacija tu su: mala policijska stanica, tipičan američki dajner bajkovitog izgleda, u kojem rade isključivo lepotice, toči se crna kafa i služe pite, benzinska pumpa i nekoliko privatnih kuća (bogatijih ili skromnih), uz već spomenutu pilanu. Nakon što su smislili mesto radnje, Linč i Frost smislili su i idealnu žanrovsku formulu: biće to krimić, who-done-it (ko je ubica), imaće i elemenata nadrealnog, na momente i SF, ali sasvim u maloj meri, da publika, sklonija realističnijem prosedeu, ne pobegne i tek dovoljno da ne bude samo detektivska priča (jedan od hiljadu već viđenih). Biće i intrige, melodrame taman koliko treba da se “pokupe” i gledaoci koji vole drugačije sadržaje, biće i elementa sapunice, ali samo u tačno određenoj meri, da se ne oteraju oni koji ne vole taj žanr, a biće i comic reliefs – tih antologijski duhovitih replika i situacija (Pit Martel/Pete Martell: “Guys don’t drink that coffee, there was a fish in a percolator”).

Osnova priče biće ubistvo školske lepotice, idealne girl next door Lore Palmer, ali ne samo to. Zapravo uz klasičnu tv navlaku “ko je ubio Loru Palmer”, zapravo ćemo zavoleti seriju o zgodama i nezgodama u malom gradiću, punom likova, koji će kolektivno ući u antologiju. Biće to priča u kojoj će biti mesta i za jezovitog, zastrašujućeg Boba (dan-danas jednako mi bude frka da nakon epizoda tri i devet, u kojima Bob ima svojih čuvenih pet minuta, po mraku odem do spavaće sobe), ali i za presmešni par Lusi i Endi. Misterioznu, prelepu Džosi, klasičnog negativca Lea Džonsona, simpatično komičnog Pit Martela, njegovu opaku i opasnu suprugu Ketrin, dijaboličnog Džeri Horna, zavodljivu tinejdžerku Odri i dr Džejkoba koji baš izgleda kao parodija na psihijatra, mahnitu i malo je reći čudnu Nadin i njenog dobroćudnog muža Eda, zaljubljenog u lepu Normu. Onda se odjednom u krimi zapletu pojavljuje gospođa koja nosi kladu – u tom svetu biće moguće da Dejl Kuper, taj na prvi pogled dopadljivi, potpuno netipični, nikad do tad u istoriji agenata svih fela viđen, zgodan, na momente totalni weirdo, a na momenat potpuni genije – sa istim poverenjem uzima u obzir i forenzičke metode genijalnog Alberta Rosenfilda, ali i zagonetke koje mu je uputio Div u snu. Scene krvavog zločina smenjivaće kadrovi krofni i kafe koja se puši, u jednoj sceni će vas hvatati jeza, u drugoj ćete umirati od smeha, uz takođe nezaboravnu muziku Angela Badalamentija – drugačija od svake muzičke numere na koje su nas navikle dotadašnje serije.

Pola posla – cast and crew

Nakon što su napisali scenario za pilot, Linč i Frost rešili su ono što se kod nas često kaže da je “pola posla” – glumačka podela.Tu su se držali proverenog pravila kada su serije u pitanju; nema velikih zvezda, poznatih lica, to je pravi način da se publika u potpunosti identifikuje sa karakterima, da ih zavoli i da se stvori utisak da su ti likovi stvarni i da negde, takvi, postoje. Stari trik. Linč je napravio mali izuzetak kastujući svoje redovne saradnike: Kajl Maklaklana (Kyle MacLachlan), Grejs Zabriski (Grace Zabriskie), Džeka Nens (Jack Nance) i Everet Mekgila (Everett McGill) (odlične karakterne glumce, ali ipak, osim Kajla, zvezde Plavog somota, ipak manje poznatih široj publici), zatim nekoliko zvezda iz kultnih ostvarenja 60-ih i 70-ih: Ričarda Bejmera (Richard Beymer) i Rasa Tamblina (Russ Tumblyn) (Toni i Rif iz Priče sa Zapadne strane) i Pajper Lori (Piper Laurie) (Carrie), a jednu ulogu namenio je i svojoj tadašnjoj supruzi Izabeli Roselini (Isabella Rossellini) – lik tada nazvan Giovanna Gio Pasqualini Packard, ali verovatno je njihov raskid kumovao da umesto udovice, Italijanke, gledamo Kineskinju Džaon Čen (Joan Chen) (glumicu koja se proslavila ulogom u Bertolučijevim Poslednjem caru) kao Džosi Pakard (Josie Packard).

Ostatak podele briljatno je delo Linča i njegove stalne saradnice Džoane Rej (Joanna Ray) – to kako Linč radi kasting možda bi mogao da posluži kao udžbenik mnogim rediteljima. Prema svedočenjima glumaca – na audicijama za njegove projekte, ne igraju se zadati dijalozi, samo se razgovara – pojava i osobenost glumca su krucijalne, nekad je dovoljno da vidi samo fotografiju ili da nekog slučajno sretne, kao Harija Goaza (Harry Goaz), na parkingu i shvativši da je ta njemu zanimljiva pojava po zanimanju glumac, odmah mu je dodelio ulogu plačljivog šerifovog pomoćnika Andija.

Šeril Li (Sheryl Lee), devojka iz Sijetla. Trebalo je samo da odigra mrtvu Loru Palmer, umotanu u plastiku – i nekoliko kadrova piknika sa Donom, ali je svojom harizmom fascinirala Linča toliko da ne samo da je odlučio da je zadrži u podeli (uglavnom zbog flešbekova), nego joj je i napisao novu ulogu – žrtvine rođake Medelin Ferguson iz Misule (rediteljev rodni grad) i time napravio hommage Hičkokovoj “Vrtoglavici” (ista glumica igra plavušu i crnku, kao nekada Kim Novak).

Još je zanimljivija priča Frenka Silve (Frank Silva), glumca koji je u nedostatku uloga i angažmana radio i kao rekviziter/garderober na setovima i tako se našao u ekipi Tvin Piksa. Tokom snimanja scene u pilot-epizodi, u kojoj Sara Palmer ima viziju, Frenk se zatekao na setu svojim rekviziterskim poslom, i da ne bi smetao (da ne uđe u kadar) dok traje scena, čučnuo je iza kreveta. Međutim, njegov odraz u ogledalu video se u tom kadru, a Linč je pomislio kako je zanimljiva pojava tog sedokosog, dugokosog čoveka, pa ga je i fotografisao iza ograde kreveta, ne znajući isprva šta bi sa tim snimkom. Ostalo je istorija. Frenk Silva postao je Kiler Bob (Killer Bob), najpoznatiji zlikovac u istoriji televizije. Kolege iz serije uvek su govorili kako je, u međuvremenu preminuli Frenk, bio izuzetno nežna, pažljiva osoba i divan kolega.

Slučajno je ulogu dobio i El Štrobel (Al Strobel), čiji zadatak je bio da samo izađe iz lifta u bolnici i time napravi omaž filmu The Fugitive, ali je ostavio dobar utisak i uloga mu je napisana, a Bob je dobio “kolegu” demona Majka (the one armed man).

Sam Dejvid Linč uvek je govorio kako treba koristiti slučajnosti i nepredviđene okolnosti na setu, pa je tako sijalica koja treperi dok agent Kuper prvi put pregleda telo Laure Palmer, zaista bila pregorela. Reditelj nije hteo da čeka da bude zamenjena, jer je hteo da potcrta kako u malom gradu stvari u bolnici baš i ne funkcionišu. Summa summarum, glumačka podela bila je takva moćna reprezentacija fantastičnih glumaca i karaktera, bukvalno bez slabog mesta, gde su čak i najmanje uloge, gotovo statisti postali likovi koji će se pamtiti. Gledaoci su se tako bespovratno zaljubili u njih da, iako nam IMDB govori da bezmalo niko od ovih glumaca nije sedeo tokom svih ovih godina besposlen, nažalost niko od njih nije napravio zvezdanu karijeru nakon serije.

Čak ni Šerilin Fen, moja ljubimica, za koju je tad u odnosu na globalnu opsesiju njenom lepotom, šarmom, talentom i retro šmekom, delovalo da je holivudska A lista iza ćoska (u jednom trenutku je i bila – sa glavnim ulogama u Boksing Helena (Boxing Helena), Rubi (Ruby) i biografiji Liz Tejlor, a onda je nekako nestala). Izuzetak je naravno Kajl (Kyle MacLachlan), koji je nastavio da snima i pojavio se kasnije u dve kultne i obožavane serije: Sex and The City i Desperate Housewives (za koje je pilot, kao nesuđena Mary Alice Young – snimila i Šeril Li (Sheryl Lee), ali su je zamenili Brendom Strong, ali uvek je ostao Agent Cooper.

Pilot epizoda prikazana je 8. aprila 1990. na mreži ABC u četvrtak uveče, što nije bio idealan termin, pogotovo što se u isto vreme prikazivala i tada megapopularna serija Čirs (Cheers), a broadcaster nije imao baš poverenja u projekat. Međutim, onda se desilo čudo: rejtinzi su eksplodirali i tvinpiksomanija je počela.

Flashback 2

Milica i ja smo sad već potpuno opčinjene serijom, samo o tome pričamo. Nabavile smo i soundtrack (audio kaseta, kakav retro). Meni je najdraži Audrey’s dance. “Isn’t it dreamy”, kaže Odri, puštam ga non-stop i plešem po kući, zamišljam da sam ona, a u školu oblačim obaveznu kariranu suknju i džemperić.

Docnije tog leta, u našu kuću dolazi novi član porodice – najslađe crnooko stvorenje na svetu! “Kako ćemo je nazvati”, pita tata, “Odri, Dona ili Bleki?”
Naravno, Odri Horn Bogdanović, našu kucu nazvali smo po omiljenoj junakinji.

Ko je ubio Loru Palmer?

U međuvremenu, Linč nas zasipa zapletima, crvenim haringama i mogućim sumnjivcima. Milica i ja imamo mnoštvo teorija: Da nije psihijatar? Nee, mnogo je čudan. A Leo? Neee, to bi bilo suviše očigledno, kao i Ben Horn. Služimo se i paternom Agate Kristi: Čekaj, čekaj, mora biti neko na koga se najmanje sumnja… Da nisu Dona i Džejms? Oni su baš dobrice. Zašto je prvi krupni plan u prvoj sceni, prve epizode onaj na lice Džosi Pakard? Nee, ona jeste da nesto muti, ali teško da je ubica. Pored tog pitanja svih pitanja, zanima nas šta će biti sa pilanom, da li će Ed ostaviti Nadine zarad voljene Norme, hoće li zlikovac Leo razotkriti preljubu svoje slatkice Šeli i glavnog tinejdž frajera Bobija, šta li mute braća Horne i Ketrin, šta li zna gospođa Klada, ko je pucao na Kupera, šta sad hoće ovaj Hank i za koga sve radi i ko je Bob….. A onda se dogodio MASSSIVE SPOILER!!!!!! Nekoliko dana pre nego što je misterija ubistva rešena (tj. pre nego što je dotična epizoda prikazana) neko ko zna nekog, ko zna nekog ko je već gledao Tvin Piks u SAD, rekao je nekom na jednom novosadskom radiju i onda je neki “genijalac” od voditelja odlučio da to saopšti naciji. NEEEEEEEE. Kakva debilna ideja!!! Nisam slušala dotičnu emisiju, ali mi je neko rekao, onako usput. Odlučila sam da ne kažem Milici i ne pokvarim njoj gušt neizvesnosti, a sama sam se nadala da nisam dobro čula. Na kraju, iako sam saznala da je ubica Liland Palmer – ipak razrešenje nije izgubilo na uzbudljivosti. Ipak je to Linč! Jer ubica i jeste i nije Lorin otac. Odnosno, ubica je BOB. Pošto ovo nije klasična krimi priča, a nije ni klasična nadrealna storija.Ovo je Tvin Piks. Ovde je SVE drugačije.

Čak i unutar same filmske ekipe bilo je misterije. Linča i Frosta nije mrzelo da snime dve scene ubistva Medelin Ferguson (u kojoj se saznaje i ko je ubio Loru) sa dvojicom glumaca Rej Vajzom (Ray Wise) koji glumi Lilanda i Ričardom Bejmerom koji glumi Ben Horna, i do pred samo emitovanje nije se znalo koje će rešenje odabrati, odnosno, koja varijanta ide u final cut. Autori nisu želeli da info procuri. Navodno je sam Rej Vajz, kad je saznao da je ipak njegov lik ubica, bio tužan, nadao se da neće biti on. Takođe, kada Ketrin Martel (Catherine Martell), nakon požara na kraju prve sezone proglase nestalom, pa se drugoj sezoni pojavljuje prerušena u japanskog biznismena Todžamuru – što je trebalo da bude šok i za Bena Horna, ali i za gledaoce. Važno je bilo da ideja ne procuri, te je ime Pajper Lori (Piper Laurie) skinuto sa špice, a sama glumica je morala da dolazi na set već sa maskom Japanca (šminkali su je na drugoj lokaciji), nije smela ni ukućanima da otkrije šta snima, a ekipi je bila predstavljena kao glumac iz Kurosavinih filmova koji slabo govori engleski. To može samo kod Linča.

Kraj. Da li?

Kako se rešio glavni zaplet, Linč i Frost, kao da nisu znali kuda dalje… Zapravo Dejvid nije želeo da se misterija oko ubistva Palmerove ikad razreši, Frost se tome protivio. Televizija je vršila pritisak da se ipak nađe ubica (gledaoci su već postajali nestrpljvi i rejting je bio u opasnosti). Konačno, u sedmoj epizodi druge sezone, slučaj Palmer je rešen. A onda je sve nekako odlazilo… I dalje smo voleli seriju i likove, ali to više nije bilo to.

Odjednom su počeli da se gomilaju neki besmisleni i bizarni zapleti, krajnje nemotivisane situacije, nepotrebni, a ne baš zanimljivi novi likovi, neki potpuno sapuničarski obrti, previše nepotrebne isforsirane komike… I najgore od svega: na kraju, agent Kuper i Odri, njihova ljubavna priča, pripremana i zakuvana, uz neodoljivu hemiju između Maklaklana (MacLachlan) i Fen, nije se dogodila!!! Kakvo razočarenje. Kao lopatom, svakom od njih “nabacan” je novi love interest – usiljeno i bez veze, njoj Džek Džastis Viler (Jack Justice Wheeler) tj. Bili Zejn (Blly Zane), a njemu neupadljiva girl next door Eni (Heather Graham). Milica i ja smo još nekako svarili Zejna, ali Eni???

E, sad – godinama kasnije saznalo se ko je kriv za to. Naime, ljubavna priča Kuper – Horne bila je gotova stvar i nju je, kao kaznu Kuperu trebalo da otme Vindom Erl (Windom Earl), pisci su sve već bili završili, a onda je Maklaklan odlučio da sve sabotira uz argument kako dobri, nadasve pošteni FBI agent ne bi nikad petljao sa tinejdžerkom i tako se odustalo od takvog razvoja priče. Bla,bla. Stvar je mnogo jednostavnija – iza svega je stajala jedna očito nesigurna, sujetna i ljubomorna žena. Lara Flin Bojl (Lara Flynn Boyle), Dona u seriji i tadašnja Kajlova devojka. Nije se dobro slagala sa Šerilin, a pokazaće se, ni sa ostatkom ekipe. Ljubomorna žena može da ukloni i dobar story line.

Gnjavili smo se tako sa ostatkom druge sezone, došao je raspust, letovanje, a kad se u poslednjoj epizodi Kuper pogleda u ogledalo i pita: “How’s Annie?”, a sa druge strane vidimo iskeženo Bobovo lice, gotovo da više nikog nije bilo briga. TV mreža otkazala je dalje snimanje. Serija je završena sa nekoliko cliffhangera. Nezavršeno/završena. Kraj. Da li?

Ali, magija je ostala – svaka repriza gledala se sa religioznom posvećenošću.

It is happening again. Indeed.

Milica i ja smo odrastale, školovale se, završile fakultete, započele karijere, otišle svaka na svoju stranu. Film i televizija postali su moja profesija, igrala sam i u serijama – na neke sam jako ponosna. U jednoj hrvatskoj, postoji replika o mom liku i glasi: “Znaš, ona agentica BiE liči na glumicu Laru Flin Bojl”. Ulogu poput Linčovih junakinja još uvek sanjam…

A, onda negde 2015, dvadeset i pet godina od pilota – Breaking News!!!!! TVIN PIKS SE nastavlja!!! Je li moguće? Ekipa se okuplja, scenario se piše. Producenti su, iz verovatno budžetskih razloga, nakon neuspešnih pregovora sa Linčom i Frostom, smislili da krenu u snimanje bez njih dvojice. Mooolim? Kako bi to bilo moguće? Ali onda se glumačka ekipa pobunila i snimila video: “Twin Peaks without David Lynch is like….kao muškarac bez brkova, selo bez crkve…. Ne biva! Bravo kolege. Akcija je uspela. Serija je snimljena. Linč je režirao svih 18 epizoda.

Dve devojčice iz Karlovačke, spremne su za nastavak. Milica će napraviti pitu, postala je majstor u tome, ja ću spremiti kafu i svu moguću internet triviju, behind the scenes.