Čini se da je u godini za nama postalo vidljivo koliko je snažna, raznolika i široka mlada književna scena koja raste na temelju zajedničkog jezika; festivali, čitanja i okupljanja učinili su da se saslušamo, pa i prebrojimo. Lana Bastašić jedna je od spisateljica sa te scene, poreklom iz Banja Luke i rođena u Zagrebu, živela u Barseloni (gde je osnovala školu književnosti Bloom), a sada je Beograd njeno prebivalište. Iza sebe ima dve zbirke priča, jednu zbirku poezije i knjigu priča za decu. Njen prvi roman, Uhvati zeca (Kontrast, Beograd, 2018) uvršten je u najuži krug za NIN-ovu nagradu koji je obeležio početak 2019. godine. Dok ovih preostalih tristotinak dana privodimo kraju, Lana kaže da je ovo bila godina solidarnosti među spisateljicama koje moraju da se bore za glas, rad i vidljivost, na sceni bez dominantnih ženskih figura. Zato su umrežavanje, međusobna promocija i edukacija devojčica odgovornost koju moramo da preuzmemo.
Preživljavanje književnosti, a ne nametanje unutar nje, srž je kolektivnog truda i rada koji ima smisla. Lanin tekst Danas kada postajem veštica predlažemo kao uvod u razgovor sa njom; zapitati se ko su veštice, naposletku, znači zapitati se o društvu koje ih baštini.
Sredinom decembra sastali smo se uz kafu i mimozu na pretprazničnom branču Milica magazina u Krokodilovom centru, da razgovaramo ne samo o književnosti, već i o savremenicima, borbi i alternativnim prostorima – osećajnim i spisateljskim. Lana nam je predložila i žanrovski različite naslove autorki iz regiona, a koji vas upravo u duhu solidarnosti mogu uvesti u 2020. godinu.
