OD LAJKA DO OSVETE

Novi načini povezivanja, mogućnost društvene kontrole i odnosi moći deo su društvenih procesa, koji se ostvaruju posredstvom virtuelnih prostora komunikacije i predstavljaju materijalizaciju društva. Internet je, poslednjih decenija, u savremenom svetu napravio revoluciju u socijalnom i tehničkom poimanju komunikacije i njenih nus proizvoda, razvoju novih društvenih obrazaca, potkultura i “umrežene individulanosti”. Nikada ranije informacije nisu bile toliko i na tako poseban način dostupne i ljudi tako dobro i specifično povezani jedni sa drugima. Internet kao globalna svetska mreža povezuje bilo koje dve tačke na planeti kroz virtuelni prostor, stvarajući svojevrstan „socijalni prostor“ globalnih dimenzija kao refleksiju naše realnosti.

Internet i društvene mreže, između ostalog, omogućavaju neslućenu interaktivnu komunikaciju, u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Taj model umreženosti otvara mnoge alternativne odnose, kao i mogućnost da svaki korisnik/korisnica, u nekom trenutku, može postati žrtva, a socijalno-tehnološke performanse interneta omogućavaju da se veoma teško kontroliše broj osoba koje mogu biti uključene u nasilne incidente putem društvenih mreža, pri čemu idendentite tih osoba nije lako ili ih je nemoguće otkriti. Anonimnost ohrabruje nasilnike i pojačava nesigurnost kod žrtve. Iz perspektive viktimizacije žena i devojaka na društvenim mrežama i na internetu uopšte, najčešći oblici rodno zasnovanog digitalnog nasilja su internet proganjanje, zlostavljanje, pornografija iz osvete (revenge porn) i rodno zasnovan govor mržnje.

Seksualno nasilje

Jedan od najčešćih pojavnih oblika nasilja prema ženama u virtuelnom okruženju predstavlja seksualno nasilje putem interneta i društvenih mreža, kada se internet, društvene mreže ili neki drugi elektronski način komunikacije koristi za ispoljavanje nasilnog, maltretirajućeg i neželjenog ponašanja bilo od strane jedne osobe ili od strane grupe, čime se u potpunosti relativizuje pitanje fizičkog kontakta između žrtve i njenog napadača. Neželjena seksualna pažnja u sajberprostoru obično podrazumeva neposrednu, ličnu, verbalnu komunikaciju između zlostavljača i žrtve, a manifestuje se kroz poruke u kojima se direktno pominje seks ili seksualnost (npr. poruke koje se odnose na polne organe žrtve, njen seksualni život, njene intimne sadržaje i sl.), kao i na insinuacije ili provokacije slične prirode. Suština je da je ovakav kontakt za žrtvu nasilan, tj. da ga žrtva ne želi.

Ovakva dela u sajber prostoru se najčešće dešavaju preko društvenih mreža, javnih foruma ili u pričaonicama, ali i u privatnim elektronskim komunikacijama između zlostavljača i žrtve. Motiv zlostavljača jeste da sa žrtvom prvenstveno uspostavi neku vrstu seksualne povezanosti, ali motiv takođe može da bude nanošenje emotivne patnje žrtvi, namerno zlostavljanje i sl.

Seksualno nasilje putim interneta i društvenih mreža manifestuje se mahom u dva vida:  1. seksting koji predstavlja razmenjivanje kratkih poruka i/ili fotografija vrlo intimne ili eksplicitno seksualne sadržine putem chat servisa, slanje provokativnih ili seksualno obojenih fotografija, poruka ili video materijala putem mobilnog telefona ili postavljanja na mrežu i 2. sajberseks koji podrazumeva simulaciju seksualnih odnosa na daljinu putem informaciono-komunikacionih tehnologija. Rizik ovih vidova ponašanja je u tome što se gubi kontrola nad poslatim materijalom i odlukama. Seksualno eksplicitan materijal postaje potencijalno svakome vidljiv, te taj materijal može opstati večno i ne postoji mogućnost da se spreči njegovo širenje, postavljanje na pornografske vebsajtove ili da bude izložen drugim vrstama zloupotreba.

“Pornografija iz osvete”

“Pornografija iz osvete” na internetu i putem društvenih mreža predstavlja postupak javnog objavljivanja seksualno eksplicitnih fotografija ili video snimaka na internetu, posebno na pornografskim internet stranicama, bez saglasnosti osobe koja se nalazi na njima i sa ciljem da se ona osramoti i ponizi. Svi materijali koji se objavljuju obeležavaju se punim imenom i prezimenom žrtve, a često sadrže i broj telefona, radno mesto ili ime pod kojim je žrtva registrovana na nekoj od društvenih mreža. Pornografija iz osvete predstavlja oblik sajber mizoginije zbog toga što su žrtve ovog nedozvoljenog ponašanja širom sveta u najvećem slučaju su žene, i to od 70% do 90%.

Sajber mizoginija ukazuje na diskrimnatorsku prirodu navedenog ponašanja, koje se javlja u kontekstu odnosa moći i marginalizacije, a njene posledice su mnogobrojne i ugrožavaju pre svega, bezbednost, osećanje sigurnosti i pravo na privatnost. Takođe, narušavaju ugled žrtve, dovode do nasilne komunikacije koju žrtvi upućuju nepoznate osobe, do emotivnih gubitaka, do pretnji fizičkim nasiljem.

Proganjanje

U kriminološkoj literaturi proganjanje putem interneta, kao jedan od najčešćih oblika viktimizacije žena na internetu, definiše se kao uporno i ciljano zlostavljanje pojedinca putem elektronskih načina komunikacije. Ova forma proganjanja utiče na to da žrtva postaje nesigurna, uplašena, zastrašena i ne sagledava opcije kojima može da utiče na prestanak uznemiravanja i proganjanja. Pojam proganjanja putem interneta još uvek nije potpuno precizno određen i usaglašen u teorijskim i istraživačkim radovima. Proganjanje predstavlja neželjenu i zlonamernu komunikaciju, oštećenje tuđe imovine i fizički ili seksualni napad na neku osobu, koji je intenzivan i neželjen i izaziva strah. Ono ne mora da bude motivisano nekom vrstom seksualne opsesije prema žrtvi. Može da bude motivisano postojanjem neke vrste netrpeljivosti između progonitelja i žrtve ili agresije koja je nastala kao posledica nejednakosti moći i ugleda u društvu, češće nego materijalnim dobitima ili seksualnim opsesijama.

Internet proganjanje je, kao i proganjanje uopšte, vođeno osećanjima besa, moći, kontrole, koje su probuđene činjenjima ili nečinjenima žrtve. Internet proganjanja mogu da se manifestuju kroz sledeća ponašanja: sakupljanje podataka o žrtvi preko interneta s ciljem zlostavljanja, zastrašivanja ili ucenjivanja; slanje ili objavljivanje netačnih navoda o žrtvi; preuzimanje nečijeg identiteta u virtuelnom okruženju, objavljivanje izuzetno ličnih informacija o žrtvi, slanje računarskih virusa i zlonamernih programa žrtvi.

Najčešći pojavni oblici internet proganjanja su: komunikacija sa žrtvom koju ona ne želi, objavljivanje ličnih podataka o žrtvi, napad na kompjuter žrtve, stalan nadzor nad aktivnostima žrtve, učestale pretnje, plasiranje neistina o žrtvi, uznemiravanje žrtve, napad na elektronske podatke i kompjutersku opremu žrtve, prikupljanje različitih ličnih podataka o žrtvi, krađa identiteta žrtve i/ili lažno predstavljanje žrtvinim imenom, vršenje uticaja na druge da maltretiraju žrtvu, naručivanje i kupovina u žrtvino ime, fizički susret sa žrtvom kao i fizički napad na žrtvu i sl.

Govor mržnje

Jedno od novijih zloupotreba društvenih mreža je upotreba govora mržnje na društvenim mrežama i na internetu uopšte. U literaturi se kao govor mržnje označavaju izjave koje zastrašuju, vređaju ili uznemiravaju pojedince ili grupe, i/ili izjave koje pozivaju na nasilje, mržnju ili diskriminaciju pojedinaca ili grupa. Virtuelni prostor komunikacije, sa društvenim posledicama koje sobom nosi, nije rodno neutralan. Kriminološke i sociološke analize pokazale su da je upotreba i zloupotreba interneta i socijalnih mreža rodno obeležena, rodno usmerena i da su virtuelni prostori komunikacije samo dislocirani prostori diskriminacije žena.

Istraživanja pokazuju da pojavljivanje, kao i dinamika učestalosti, seksističkih i mizoginih stavova prema ženama na socijalnim mrežama, proizvodi isključivanje, marginalizovanje ili/i viktimiziranje žena i devojka u internet prostoru. Podaci iz 2017.godine koje je objavilo Britansko psihološko društvo pokazuju da je oko 46% žena u Britaniji prijavilo da su bile žrtve seksualnog uznemiravanja na internetu, što je podrazumevalo slanje sugestivnih slika ili priča o seksu, dok je 38% žena izjavilo da je doživelo neprijatnost na internetu, da se osećalo poniženo zbog slanja eksplicitnih slika ili razgovora čija je tema, pre svega, seks. U izveštaju The Broadband Commission for Digital Development, koju je maja 2010. godine formirao UNESCO i Internacionalna komunikaciona unija ITU, konstatuje se da je internet nasilje nad ženama još uvek nedovoljno vidljivo kako za društvo, tako i za državu i pored teških posledica koje izaziva.

Naime, žene mogu da dožive različite oblike nasilja i ti novi, eksplicitni i zastrašujući oblici internet nasilja prema ženama mogu značajno da uzdrmaju i ugroze i njenu privatnost (izražavanje mržnje, širenje laži, proganjanje, montaža fotografija, stvaranje lažnih korisničkih profila, vršnjačko nasilje, nastavak porodičnog nasilja, pretnje i ucene i dr.). U Izveštaju se naglašava da je neophodna kontinuirana senzibilizacija javnosti za nasilje prema ženama putem interneta i društvenih mreža, ustanovljenje i primena efikasnih mera zaštite sigurnosti korisnika/korisnica u virtuelnom prostoru, kao i edukacija i promena postojećih zakonskih normi i adekvatno reagovanje države.

Iz istraživanja se može zaključiti da su novinarke i blogerke izložene ozbiljnim oblicima online uznemiravanja, seksualnog i nasilnog karaktera, koje se često opravdava slobodom govora. U digitalnom okruženju novinarke su tri putačešće meta vrlo agresivnih komentara, nego njihove muške kolege. Ovo ukazuje na to kako su žene u javnom govoru i procesu informisanja, prilikom iznošenja mišljenja i ličnog stava, često izložene pretnjama, seksualnom uznemiravanju, seksizmu u virtuelnom prostoru i internet proganjanju, što govori o vidljivom trendu rasta rodne nejednakosti u onlajn komunikaciji. Novinarkama se slikovito opisuje šta će im se desiti: silovanje, ubistvo, napad na decu i druge članove porodice.

Analiza viktimološke literature ukazuje da je pol/rod, posebno ženski, značajna viktimogena predispozicija, koja uvećava rizik kriminalne viktimizacije lica određenog pola/roda. Žene su najčešće viktimizirane seksualnim nasiljem, napadom na život i telo, krivičnim delima izvršenim u okviru porodice i imovinskim deliktima. Globalno posmatrano, obim viktimizacije žena je ispod nivoa viktimizacije muškaraca, ali je „tamna brojka viktimizacije“ veoma visoka usled neprijavljivanja krivičnih dela, posebno onih koja pripadaju seksualnoj delikvenciji i porodičnom nasilju.