2017. godina je bila manje turbulentna u odnosu na prethodne, ali je definitivno bila polarizovanija. S jedne strane donela je neke revolucionarne momente (Vogue konačno počinje da se bavi socio-političkim temama na svojim stranicama) dok se, s druge, orijentisala ka trendomaniji i jeftinom izgledu.

Hajde da zajedno prođemo kroz nekoliko modnih momenata koji su obeležili proteklih 365 dana.

Odlazak Azzedine Alaïae

Najpozntiji tunižanski couturier Azzedine Alaïa umro je 18. novembra u 82. godini.

Bio je istinski umetnik – čovek koji je isprva želeo da postane skulptor, ali je nekako, možda i nenamerno, uspeo da osvoji svet mode. Na početku karijere radio je u mnogim velikim kućama – Comtesse de Blégiers, Dior, Guy Laroche, Thierry Mugler, sve dok nije otvorio svoj studio i postao miljenik holivudske dive Grete Garbo i jet-set kraljice Marie-Hélène de Rothschild.

Poznat je po tome što je kršio pravila i izbacivao kolekcije nezavisno od modnog kalendara. Večito je bio okružen kreativcima, delio sa njima atelje i direktno na njih uticao svojim stilom, estetikom i radnom etikom. Alejandro Jodorowsky ili Julian Schnabel su samo neki od njih, a koji su mu, kasnije, postali i bliski prijatelji.

Njegov duh i genij obeležili su nekoliko dekada modne istorije u kojoj će ostati zapamćen.

Edward Enninful postaje glavni i odgovorni urednik britanskog Voguea

Kada je Edward Enninful došao na mesto glavnog i odgovornog urednika britanskog Voguea, on nije samo postao prvi čovek crne puti kome je to pošlo za rukom, već i prvi urednik koji odlučuje da svoju poziciju koristi i kao poligon za plasiranje socio-političkih tema kroz komercijalni modni magazin.

Kao modela za svoju prvu naslovnicu Enninful bira meleskinju i feminističku aktivistkinju Adwou Aboah, osnivačicu Gurls Talk platforme koja za cilj ima osnaživanje žena. Pored toga, umesto klasičnih naslova modnih magazina, a koji opisuju liste IT tašni ili make-up/jewlery specijale, Edward nabraja ljude iz sveta mode, umetnosti ili moćne političke igrače, čije tekstovi, kolumne ili intrevjui postaju deo sadržaja.

Kada je objavljena vest da je Enniful dobio uredničku poziciju, na Guardianu je rečeno da će on, za razliku od većine u svetu mode, koji svoje pozicije koriste radi fotkanja s poznatim facama u skupoj odeći, napraviti pozitivnu promenu i koncipirati jedan novi Vogue – koji se ne kiti samo stilom, već i stavom.

Nadamo se da će čitaoci, koji pre svega kupuju ovaj magazin kako bi se informisali o novim shopping trendovima, to prepoznati i podržati.

Meme moda

Ove godine postalo je jasno da se moda seli na internet. Online prodaja se povećava, pojedini brendovi održavaju Insta-only revije, dok se drugi uz pomoć lajkova, neverovatno brzo penju od nule na nivo luksuzne mode. Iako je tradicionalnim kućama teže da idu u korak s ovim trendom, neka nova, mlađa imena dominiraju socijalnim mrežama i stvaraju novi fenomen poznat kao meme moda.

Pre svih tu je gruzijski dizajner Demna Gvasalia. On potpisuje dva brenda – Vetements i Balenciaga, i od sasvim nepoznatog dizajnera je, za tri godine, postao vodeća figura, prema rezultatima prodaje. Već nekoliko sezona Gvasalia na pistu izbacuje preskupe, bizarne komade o kojima se priča. Trolovao je svet groznim DAD patikama, tašnama inspirisanim Ikeom, suknjama od podnica za automobil ili, možda najkontroverznijim, redizajniranim Crocsicama, o kojima su apsolutno svi pisali, a u većini slučajeva ih – proglasili genijalnim.

Naravno, sve što se dobro hajpuje dobro se i prodaje. I to je jedina vrednost i svrha ovakvih modnih predmeta.

Pored Demne, bilo je tu još pokušaja, doduše, manje uspešnih.

Od kad je došla na čelo Diora, Maria Grazia Chiuri prodaje svoj osrednji dizajn (svakako lošiji od Rafa Simonsa koji je na tom mestu bio pre nje ili onoga što je ona sama prethodno radila u Valentinu) samo zato što je prva žena na čelu ove modne kuće. Upravo je tu činjenicu (očekivano i veoma nekreativno) iskoristila štampajući na majice natpise poput Why Have There Been No Great Women Artists? (naslov eseja nedavno preminule istoričarke umetnosti Linde Nochlin) ili We Should All Be Feminists (po eseju Chimamande Ngozi Adichie). Svakako da nije loše promovisati feminizam i kroz modu, ali nije dobro ako se to radi isključivo radi prodaje.

Feminizam ne bi trebalo da bude slogan ili modni trend, već integralni deo dizajnerskog procesa.

Nova era Instagram kritike

Taman kada smo pomislili da je modna kritika na izdisaju –  izdigla iz pepela. Samo u malo drugačijem obliku.

Kako smo već pomenuli, cela modna scena se šiftuje na socijalne mreže gde živi nova publika kojoj analitički modni tekstovi nisu previše interesantni, njima treba quick fix. I tako se rodio Instagram profil @diet_prada, iza kog stoje anonimni korsinici koji kažu da godinama rade u modnoj industriji, a kritički uzori su im Cathy Horyn i Tim Blanks.

Prati ih preko 40k ljudi, postuju svakodnevno i pretežno su fokusirani na demistifikaciju visoke mode, objavljivanje dizajnerskih kopija i art direkcije. Najveći skandal izazvao je post u kom @diet_prada tim optužuje Dolce&Gabbana za kopiju Gucci – Ghost kolaboracije, na šta je reagovao Mr. Stefano Gabbana lično. Pored toga, na meti se često nalazi pomenuti Demna Gvasalia sa svojim suludim modelima, ili Kim Kardashian koja, malo-malo, ukrade nečiji dizajn i preprodaje kao svoj.

Iako je sve ovo na prvi pogled zabavno, njihove javne prozivke (konačno) dovode do diskusije u industriji i navode kupce na razmišljanje. A upravo to, modnom svetu, već godinama nedostaje.

Otvaranje YSL muzeja

Ukoliko ste ljubitelj mode, Marakeš je u oktobru postao obavezna destinacija.

Yves Saint Laurent uvek je bio okružen glamuroznim ženama, ali pored brojnih muza možda i najupečatljiviji uticaj na njegov dizajn imao je ovaj eklektični grad u Maroku. Do tada odan crnoj, Yves je na ovom mestu otkrio boje, drapiranje i kaftan.

Nakon prvobitnog uspeha na početku karijere poznato je da je Yves upao u kreativnu krizu, a upravo je zahvaljujući Marakešu uspeo i da se izvuče iz nje. Kolekcija inspirisana ovim gradom bila je veliki comeback, a i danas se pamti kao jedna od najznačajnijih u Ives Saint Laurentovoj karijeri.

Muzej YSL Marrakech, otvoren krajem oktobra, pored galerijskog prostora, sadrži i biblioteku, audio-video salu i restoran, a za dizajn je uradio pariski arhitektonski duo Studio Ko.

Nedaleko od Laurentove privatne vile Jardin Majorelle, u ulici Yves Saint Laurent, u prostoru od 4000 m², izložene su kolekcije Yves Saint Laurenta prema konceptu i scenografiji Christophe Martina. Muzej je otvoren retrospektivnom izložbom, u okviru koje su izloženi čuveni komadi po kojima je Yves postao prepoznatljiv: smoking, Mondrian haljina, mornarska uniforma ili safari jakna. Postavka je dopunjena aksesoarima, fotografijama i eklektičnim inspiracijama dizajnera.

YSL Marakesh i renovirani prostor fondacije Pierre Bergé–Yves Saint Laurent koji je pretvoren u muzej YSL Paris, deo su nasleđa ovog jedinstvenog dizajnera, a osnovana su sa ciljem očuvanja opusa ovog čuvenog revolucionara mode.

Bye, bye Terry (and Bruce)

Prethodnu godinu svakako je obeležio Weinstein skandal, a efekti ovog događaja osetili su se i u modnom svetu gde je seksualno uznemiravanje decenijama bilo vrlo transparentno, tolerisano i ignorisano.

Najkontraverzniji od svih jeste Terry Richardson, fotograf koji je godinama bio suočavan sa permanentnim optužbama za seksualno uznemiravanje modela tokom snimanja. Ali, sve je ostalo na nivou nekoliko članaka na internetu i konkretne posledice su izostajale. Na krilima Weinstein skandala, i uprkos činjenici da je Richardson negirao optužbe, bezobrazno ih pravdajući svojim provokativnim stilom, izdavač Condé Nast odlučio je da prekine svaku dalju saradnju sa njim.

Da, žene nisu jedine koje se suočavaju sa ovom vrstom maltretiranja vidi se na primeru još jednog poznatog modnog fotografa – Bruce Weber je, krajem novembra, optužen za seksualno uznemiravanje od strane nekoliko muških modela. Omiljeni fotograf Emmanel Alt i Grace Coddington, najpoznatiji je po svojim kontraverznim i provokativnim kampanjama za Calvin Klein devedesetih, a krajem osamdesetih je bio poznat po nadimku ‘starmaker’, zbog činjenice da je lansirao karijere mnogih supermodela tog vremena.

Nakon ovih skandala, najveći modni rivali, konglomerati Kering i LVMH, udružili su se u formiranju povelje o zaštiti prava modela, a koju je pokrenuo British Fashion Council.

Žene na čelu modnih kuća

Početkom godine Ricardo Tisci napustio je Givenchy, a za njegovog naslednika imenovana je Claire Wright Keller, ujedno prva žena na čelu ove tradicionalne francuske kuće. Ovaj potez bio je iznenađenje, imajući u vidu da se njihove estetike u potpunosti razlikuju – Tisci je negovao haute-goth estetiku, dok je Keller, prethodno u brendu Chloé, postala prepoznatljiva po ženstvenom boho stilu. Ovim transferom ostala je upražnjena njena dotadašnja pozicija, koju u martu zauzima Natacha Ramsey Levy, poznata kao desna ruka Nicholasa Ghesquiera u Louis Vuittonu.

Zanimljivo je da se, nakon dužeg perioda britanske dominacije, tačnije po prvi put od 1988, na čelu ove tradicionalne francuske kuće našla Parižanka. I kada smo već kod Britanije i Britanaca, Christopher Bailey najavio je da napušta Burbbery u martu 2018, a sve češće se mogu čuti priče da će njegovo mesto zauzeti Phoebe Philo. Ovaj scenario deluje sasvim realno imajući u vidu da Philo uskoro napušta Céline.

*  *  *

Ovu godinu je bez dileme obeležla ugly fashion estetika, a nakon što su predstavljene kolekcije za proleće 2018. sasvim je jasno da ona evoluira i prelazi u trend.

Međutim, pravo osveženje na modnoj sceni je mladi dizajner Michael Halpern. Dobitnik nagrade Talenat godine na nedavno održanom The Fashion Awards u Londonu, nakon debitantske revije, privukao je pažnju modne industrije i vratio nam nadu u povratak disko glamura.