Asocijacije na nošenje klompi su glasne, nostalgične i svakako posve emotivne. Imala sam najdražu tetku koja je nosila tamno crvene klompe, koje bih joj krišom skidala pod stolom i onda kloparala njima po kući. Sve dok nisam za deseti rođendan dobila na poklon par belih klompi. Obožavala sam da mi koraci odzvanjaju na ulici kad potrčim, da vučem noge dok hodam, da ih nosim sa heklanim dokolenicama kad se doteram. Svi su nosili prave drvene klopme, koje se čuju – i moje drugarice, i mama, čak i komšije kad idu do radnje ili da prošetaju psa. Razlikovale su se po boji i načinu na koji ih vlasnica nosi.
O vraćanju ovog modnog stila razgovarale smo sa kreatorkom klompi Call Me Margot Aleksandrom Šarović Atanasovskom. Dok se koncept još razvijao, prve pratioce Instagram profila novog brenda privukla je atmosfera, stilske i kulturološke reference, te sama ideja o ponovnom nošenju klompi. Već prvih devet postova uverilo nas je da možemo imati velika očekivanja i od samog proizvoda.
Podsetite nas o tim prvim Instagram postovima na koje smo se, mnoge, već “upecale”. Šta sve klompe znače i podrazumevaju za Vas, u konkretnom stilskom, pa i emotivnom smislu?
Počeci svih ličnih projekata potiču iz one unutrašnje pulsne tačke koja strastveno doliva krv u naš mozak. Na osnovu moje nostalgične povezanosti sa prošlošću, rođena je ideja da oživim deo mog detinjstva koje me asocira na dobar život: moja majka u svojim najboljim godinama u crnim klompama iz Holandije; ja i moja sestra trčimo kroz dvorište u nanulama od drveta, koje odjekuju sa pločnika ispred porodične kuće. Ova sećanja su bila inspiracija za otvaranje portala o prošlom veku i rekonstrukciju 70-ih i 80-ih godina u modernijem obličju. Akcentirala sam slobodoumnost sa kojom odiše ovaj odevni predmet i sa stilizacijom drveta, kože i eksera, dodala današnjoj modi bezvremenski prizvuk koji, uprkos brzim trendovima, promoviše autonomni i održivi stil.
Klompe su simbol doba vodolije i zato mislim da se kao sociološki fenomen potpuno uklapaju u ova nemirna vremena, kada potraga za slobodom misli i življenja nikada nije bila neophodnija.
Koliko je priča lična iza ovog preduzetničkog poduhvata, toliko su bili iskreni i inicijalni postovi na društvenim mrežama. Pričali su priču o ženskom liku i predmetu koji su izvan bilo kog mesta i vremena. Bez mnogo ulaganja u marketing, organski su privukli određenu grupu like-minded pratilaca koji neguju ili počinju da grade sentimentalnu povezanost sa dobrim starim vrednostima.
U početku nisam mogla ni da naslutim odakle Call Me Margot dolazi. Nije mi uostalom bilo ni važno. Ali sam nagađala da li je brend britanski, lokalni, beogradski, ili iz regiona. Da li ste namerno išli na to zanemarivanje porekla i igranje na kartu univerzalnosti, a možda i na kartu primarne orijentisanosti na klijente koji dolaze sa onlajn platformi gde je image (slika) jedini relevantan identitet?
Brend se gradio od nule i u tom procesu nikada nije bilo mnogo kalkulacija. Univerzalnost se pre svega koristi u cilju okupljanja zajednice ljudi sa širokim pogledima, a manje za pridobijanje klijenata. Pošto sâm proizvod ne prepoznaje granice, nameće se univerzalnost ovog brenda, a samim tim i komunikacija na zvaničnim kanalima. Atmosfera na samim slikama i editorijalima često govori mnogo snažnije od verbalnog izraza. To je taj univerzalni jezik koji služi kao sredstvo prepoznavanja, zbližavanja ili uočavanja sličnosti. Koliko god ova praksa izgledala površno, u svetu brze komunikacije, vizuelna pismenost štedi nam vreme i doprinosi pametnom izboru onoga što čini naš feed interesa.
Možda sam previše subjektivna, ali mislim da je nostalgija u stilu oblačenja, pa i životnog stila uopšte, nešto što je i među mlađom generacijom trend. Da li ste prepoznali taj drastični i sveprisutni povratak na retro i zašto mislite da je toliko prisutan?
Tako je. Godinama postoji kontinuirani trend, oživljavanja kultnih elemenata ili ponekad preslikavanja čitavih stilova u kulturi ili umetnosti. Taj trend kao vremenska kapsula ima moć da nas teleportuje u prošlo vreme koje postaje sve atraktivnije čak i mlađim generacijama. Razvija se neka vrsta opsesivne potrebe da se bude u kontaktu sa minulim i završenim vremenima, jer izgledaju pitomije i smirenije, što je suprotno životnom tempu danas. Čak mislim da prisvajanje retro stila postaje mainstream među mladom populacijom koja želi da aktuelnom establišmentu pošalje jasnu poruku da dele dijametralno suprotne vrednosti i uverenja. Ta grupa mladih ljudi su obično oni glasni borci u borbi za spas naše planete od ekološke katastrofe, za koju sve više znamo da je modna industrija jedan od najvećih uzroka. Otuda i trend da se mladi okreću manjim lokalnim brendovima koji funkcionišu po principima ručnog rada a samim tim i održivosti.
Klompe Call Me Magot imaju tri osnovna modela u nekoliko upečatljivih boja i svaki model je opisan određenim ženskim karakterom – onakvim kakvi smo, kakvi bismo želeli da budemo ili kakvim bismo hteli da nas drugi vide. Hajde nam, molim Vas, opišite te tipologije žena koje nose različite klompe u zavisnosti od visine pete, boje, otvorenih prstiju i sličnih presudnih detalja. Poput uvek zabavnih igara zaokruživanja kojima biramo šta volimo i šta nam se sviđa, pa na kraju nam najveći broj odgovora pod a), b) ili c) kaže kakvom tipu ličnosti pripadamo.
Kad sam razmišljala o imenima modela, po default-u su se nametnula imena gradova ili ženska imena kao eventualni izbor. Ali čak i kada biramo gde da putujemo ili koje ime dati svom detetu, naš karakter je uvek skriven u pozadini. On u suštini stoji iza svih naših životnih izbora. To je za mene pokretačka snaga i u svemu što radim stoji fascinacija snagom karaktera i ličnosti. Otuda odluka da ova tri modela označavaju suštinski i intimni deo nas samih.
Snažan ženski karakter srž je ovog branda. Ime Margot simbol je neprekidne evoluirajuće sile u ženi koja joj daje samopouzdanje, slobodu i hrabrost da se transformiše, nadograđuje i odabere ko će i šta će biti. Ali ona, u mom vrednosnom sistemu, predstavlja antipod modernog življenja, večiti je nostalgičar i sanjar, s napetom to-do listom; ona je skup savršenih nesavršenosti i kontradikcija. Nikad samo jedno, već konstantna transformacija u pokretu. Ona preispituje sve i svugde stavlja svoj lični pečat, jer zna da može i mora drugačije. Ona je u neprestanoj evoluciji i to je izvor njene unutrašnje lepote. U njenim očima oslikava se život i iskustvo u njenom osmehu. Ona je “nonchalant” sa blagim napadima perfekcionizma. Ali ono što je najvažnije je njena sloboda – u pokretu, u stavu, u idejama, u oblačenju. Ona nosi klompe i sa svilenom haljinom i sa pocepanim farmerkama i to samo doprinosi njenom kredibilitetu i autentičnosti.
Jedan od presudnih odlika Vaših klompi je to što imaju gotovo sve karakteristike održivog modnog proizvoda: od materijala, lokalne ručne proizvodnje, te samih klompi koje se kupuju za ceo život ili barem za jednu deceniju. Podsetite nas šta sve od materijala staje u jedan par klompi i odakle dolazi ona vilinska prašina koja klompama daje magičnu moć?
Klompe se izrađuju ručno onim što se može naći kao sirovina na lokalnom tržištu. Od ostatka ovih materijala napravljeni su koferi u koje su spakovane klompe. Zajedno sa majstorom svog zanata iz Vojvodine, izrađujemo proizvod iz komada sirovog drveta, kože, eksera, nitni i lepka. Prema izboru modela i veličine zavisi koliko materijala će se iskoristiti, ali na kraju, kad ih uzmete u ruku, bilo da su 36 ili 41, klompe su lagane i dišu prirodnom i autentičnom svežinom. Proizvod nije konfekcijski – off the shelf. Nijedan par klompi nije identičan sa bilo kojim drugim parom. Da li je to zbog drveta koje pokazuje svoje godove, ili zbog kože i njene strukture ili zbog štikle koja je zbog ručne izrade promenila za milimetar svoj ugao. Svi ovi detalju formiraju karakter proizvoda koji, kao i sam kupac, nikada nije savršen, ali je poseban, svoj, samouveren, i najvažnije, oslobođen. Čini mi se da se tu krije magija Margot klompi.