U Narodnom pozorištu u Beogradu otpočete su tokom aprila čitaće probe komada „Jeste li za bezbednost“, u režiji i adaptaciji Anđelke Nikolić, a premijera se očekuje polovinom juna na Sceni „Raša Plaović“. Ovom prilikom donosimo vam deo izvedbenog teksta, koji prvi put na scenu smešta eseje i druge manje dostupne književne i/ili novinarske sadržaje čija je autorka spisateljica i aktivistkina Biljana Jovanović.
Pojava Biljane Jovanović (rođena 28. januara 1953. godine u Beogradu) na književnoj sceni kasnih 70-ih bila je osveženje u ambijentu favorizovane takozvane stvarnosne proze. Malograđanskom miljeu i predrasudama suprotstavila je odvažnost, ironiju, cinizam, nekonvencionalnost, intelektualnu britkost i slobodu izricanja onoga što je predstavljalo tabu za društvene, ideološke i seksualne konvencije. Objavila je zbirku pesama „Čuvar“, romane: „Pada Avala“, „Psi i ostali“ i „Duša jedinica moja“, drame: „Ulricke Meinhhof“ (osnova za predstavu „Stammheim“, SKC, Beograd, 1982, reditelji Ljubiša Ristić i Nada Kokotović), „Leti u goru kao ptica“ (Atelje 212, Beograd, 1983, reditelj Zoran Ratković), „Centralni zatvor“ (Naroden teater Bitola, 1992, reditelj Vladimir Milčin), „Soba na Bosforu“, kao i pomenutu zajedničku antiratnu prepisku „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“. Ostala je upamćena kao žestoki protivnik getoiziranja država, naroda i ljudi, ne priznajući podele po naciji i veri. Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Umrla je 11. marta 1996. godine u Ljubljani.
Pozorišni tekst baziran je na njenim trima kratkim pričama pod nazivom „Jeste li za bezbednost“, putopisu „Dobrodošli v Dializijo“ Davida Šalamuna i antiratnoj prepisci „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ koju je Biljana vodila sa Marušom Krese, Radom Iveković (slovenačka i hrvatska spisateljica) i srpskom pesnikinjom Radmilom Lazić.
„Ta njihova prepiska, s početka devedesetih, koja je pratila celokupan raspad Jugoslavije, sabrana je u istoimenoj knjizi. Dakle, radi se o ženskom pogledu na takav specifičan politički trenutak koji se nije završio dobro ni za koga, a naročito ne po njih, radnike u kulturi, koji su, u tom trenutku, živeli u različitim delovima zemlje, kao i u inostranstvu, u Nemačkoj”, kaže v.d. direktorke Drame Tanja Šljivar.
U autorskoj ekipi predstave se, osim Anđelke Nikolić, nalaze i Branislava Ilić (dramaturškinja i adaptacija teksta), Vesna Popović (scenografkinja), Olga Mrđenović (kostimografkinja), dr Dejan Sredojević (scenski govor), dr Maja Đukanović (lektorka za slovenački jezik), Irena Popović (kompozitorka) i Marija Milenković (stručna saradnica za scenski pokret). Glavne uloge u predstavi tumače Vanja Ejdus (Biljana Jovanović), Sena Đorović (Maruša Krese), Milena Đorđević (Radmila Lazić) i Anastasia Mandić (Rada Iveković).
SASLUŠAVANJE B.J. OD STRANE D.B.
Ispričaću vam priču u kojoj sam bila protagonista.
BILJANA: Ona nije ni neponovljiva, ni retka, ni osobito bučna. Ali verovatno može poslužiti kao skroman doprinos obelodanjivanju tajnih poslova i tajnihnamera raznih filijala vlasti.
Dva sata posle ponoći: zvono na vratima. Otvaram vrata i ugledam ispruženu ruku s legitimacijom.
BEZBEDNJAK 1: Morate poći s nama. Mi smo iz SUP-a.
BILJANA: Drugi činilac MI SMO IZ SUP-A stoji kod stepeništa. O čemu se radi? Jesam li uhapšena?
BEZBEDNJAK1: Niste. Ali morate poći!
BILJANA: Zašto?
Pitanje koje za vas ima smisla, u stvari, jedino koje možete postaviti, za službenike državne bezbednosti apsolutno je besmisleno. Oni vas mogu iz kuće odvesti kad im se prohte, bez razloga i bez objašnjenja.
BEZBEDNJAK1: ODMAH se spremite! ODMAH!
U parkiranom automobilu, bez ikakvih policijskih oznaka, sedeo je MI SMO IZ SUP-a br. 3. U pitanju je uvežbani raspored i podela uloga. BROJ 1 u stanu, BROJ 2 pred vratima stana, a BROJ 3 pred kapijom zgrade.
A možda je stvarni raspored snaga i uloga obrnut? Možda je baš BROJ 3 glavni. Svejedno, ovim ili onim redom, jedan, dva, tri, ili, tri, dva, jedan – oni uvek sačinjavaju kompaktno i bezlično MI.
BEZBEDNJAK3: MI je jače od jednog JA. Jedno JA može, na primer, dobiti trostruke batine od MI.
BILJANA: Ali, JA se može pozvati na zakon, na ustav.
BEZBEDNJAK3: Kakav zakon?! Kakav ustav?! MI štiti zakon i ustav.
BILJANA: Može se JA obratiti sudu.
BEZBEDNJAK3: Koji sud?! MI, u slučaju isprebijanog JA, trostruko svedoči. Aisprebijano JA jednostruko.
BILJANA: U stanici policije mi smo iz SUP-a br. 1 i br.2 me ispituju.BEZBEDNJAK1: Gde ste bili noćas?
BILJANA: Jesam li uhapšena?
BEZBEDNJAK1: Niste.
BILJANA: Mogu li da idem kući?
BEZBEDNJAK1: Ne možete.
BILJANA: Zašto ste me doveli ovde? Šta hoćete od mene?
BEZBEDNJAK2: Znate vi dobro zašto.
BILJANA: Nema nikakve sumnje da ste krivi; već to da su Vas iz kuće odveli ida Vas saslušavaju noću, dovoljno je. Vaše krivice su brojne. I zato brzo premećete kroz glavu, koja je najveća! Bez značaja je činjenica da niste učinili ništa protivzakonito, pa zar ih je malo odvođeno noću, bez krivice. I nemojte zaboraviti šta sve posle noćnog upada u Vašu kuću može slediti. Ne protestujte, i ne pozivajte se na zakon. Oni su u ime zakona došli po Vas. Oni znaju zašto su Vas izabrali. Koliko nameravate da me držite ovde?
BEZBEDNJAK1: Čim date izjavu možete ići kući.
BILJANA: Kakvu izjavu?! Nemam ja vama šta da izjavljujem. Posle sedamdeset i dva časa morate da me pustite.
BETBEDNJAK1: Ne moramo.
BEZBEDNJAK2: Možemo da vas držimo koliko mi hoćemo.
BILJANA: Vi kršite zakon!
BEZBEDNJAK2: Ne. Mi štitimo zakon.
BILJANA: Tužiću vas.
BEZBEDNJAK2: Samo izvolite.
BILJANA: Dok sedite u policiji, u gluvo doba i BR.1 vam uporno postavlja pitanja, BR.2 se kezi i dobacuje, BR.3 ne menja izraz lica i ne progovara, možete očekivati sve. I da vas posle isleđivanja spuste u podzemnu ćeliju, bez prozora, punu izmeta i mokraće, a i da vas puste.
Ko odlučuje o tome? Šef policije? Šef partije, države? Ili brojni njihovi podšefovi?
Tu magmatičnu spregu neposrednih nosilaca vlasti i njihovih „radnih grupa“ izražava mistično i neprozirno – MI.
Iza svakog pojedinačnog parafa vlastodržaca, kojim se neopozivo pečati nečija sudbina, stoji mistično i neprozirno MI. Jednoličnost i homogenost te magme, testa, i kad se komeša i vri, ne pokazuje ništa drugo nego moć narastanja i širenja. Zastrt zdrav razum vlada se u skladu sa starozavetnompreporukom: ne traga za onim što je neshvatljivo, ne istražuje skriveno, posmatra ono što mu je dozvoljeno i ne bavi se pojavama tajanstvenim.
…
Biografija Biljane Jovanović, kao i informacije o predstavi, preuzete su sa zvaničnog vebsajta Narodnog pozorišta. Tekst je dobijen ljubaznošću autorki i v.d. direktorke drame Tanje Šljivar.
