Ovaj put bez pomisli na radne akcije i političke poruke, naslov je izabran isključivo zbog svoje vesele konotacije. Priznajemo da nam je poziv na rad i zajedništvo naročito drag. Sve je, i oko cveća, lepše kada je okupljanje i razmena.
Kako se zaukao topli april i sasvim sunčani maj, tako su postovi na društvenim mrežama preplavile cvetne bašte i zasadi mladih domaćica, sa sela i iz grada, podjednako. Pored ponekog nevena, begonije ili margarete dominiraju lavanda, bosiljak, jagode i tanani strukovi čeri paradajza. Ne znam toliko o pravim baštama na selu gde su domaćice još veštije u gajenju višegodišnjih zasada cvetnih aleja, da ne govorim o organskom povrću u trećem dvorištu. To tek mora da je raj! Ali ovde me naročito raduje što ozelenele saksije i malene cvetne žardinjere među betonskim blokovima postaju posve vidljiv gradski trend.
Posetile smo cvetnu pijacu u parku kod Manježa i odabrale lepe rasade bosiljka, nane, timijana, žalfije estragona i ruzmarina za zadnju terasu, a u osunčane saksije na uličnoj terasi zasadile smo jedan manji olijander, dosta lavande, i jedno, sasvim malo, limunovo drvo. U senci na stolu nismo odolele da smestimo i jednu belu hortenziju.
Naše preporuke začinskog bilja:
Bosiljak zeleno i crvenolisni, redovno uz sve paradajz kombinacije, uz grilovane tikvice, špargle, avokado, paradajz čorbu i crveni paradajz sos za špagete.
Timijan uz paradajz soseve, u meso, u čorbe. Sličan origanu i majčinoj dušici.
Nana uz jagode, za tzatziki, za večernji čaj od sveže-ubrane, za dodati u pasulj, za posuti po marokanskom tažin jelu.
Ruzmarin uz sva pečenja mesna i riblja, ali naročito na pečene mlade krompiriće, u sos bolonjeze, i “za rever”.
Žalfija za mućkanje u ustima i ispriranje grla kod grlobolje, za dodati u sos za karbonaru.
Lavanda neka miriše i ublažuje nemir.
Ovo je tek početak liste iz MILIČINE kujne…, slede postovi sa Instagram profila čitateljki, prema izboru uredništva, a koji ilustruju baštenski trend sezone.
Nego, kada su travke, cveće i bilje tema, ne mogu da odolim da ne podelim sa vama jednu od najlepših ili barem najlirskijih scena srpske dramske književnosti – Ljubomir Simović, Putujuće pozorište Šopalovič, dijalog batinaša Drobca i mlade glumice Sofije, na obale reke, u vihoru rata.
Slika sedma
SOFIJA:Bože, što ovo lepo miriše!
DROBAC: To ti je čubar. Dobar je protiv reume.
SOFIJA:A ovo?
DROBAC: Sporis. Sporis je sveta trava protiv krstobolje! A to, to ti je žalfija, protiv gripa!
SOFIJA: Ovo znam i ja, ovo je nana!
DROBAC: Nana ti je dobra protiv velike tuge.
SOFIJA: Šta je to velika tuga?
DROBAC: To ti je…kad ne da disati!
SOFIJA: A ovo?
DROBAC: Ovo ti je odoljen, protiv grčeva. (Sofija vrisne) Šta ti bi?
SOFIJA: Ožarih se!
DROBAC: Što ne gledaš đe staješ?
SOFIJA: Prokleta kopriva!
DROBAC: Nije ti kopriva kriva što ideš bosa!
SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja!
DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila. Treba da znadeš da je i kopriva lek. Leči od zapaljenja debeloga creva. I leči od jektike.
SOFIJA: Zar kopriva? Čula sam da može da se kuva i da se jede, ali da leči…
DROBAC: I od najgore travke ima vajde.
SOFIJA: I od korova?
DROBAC: Pa korov od bubrega leči!
SOFIJA: A znaš li šta je ovo?
DROBAC: To ti je runolist.
SOFIJA: Kako ih poznaješ i razlikuješ po mraku?
DROBAC: Pa po mirisu!
SOFIJA: Ne miriše svaki.
DROBAC: Čini ti se. A i vidno je, vidiš kolika je mjesečina.
SOFIJA: I ti svakoj od ovih biljčica znaš ime?
DROBAC: Valjda svakoj.
SOFIJA: Sigurno si travar!
DROBAC: Travar?
SOFIJA: Lečiš bolesne ljude pomoću cveća!
DROBAC: Ja?
SOFIJA: Nekoga boli glava – ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu! Ima padavicu – daš mu list kantariona, koren božura! Ima bolesnu krv –
daš mu koren ljubičice, list kadulje! Na ubode i čireve stavljaš bokvicu, je li tako?
DROBAC: Bokvicu.
SOFIJA: Za žuticu bereš rastavić i smilj! Ko ima srdobolju – daš mu gorocvet, kopitnjak, orahov list! Plavo, ljubičasto. Žuto, belo, crveno, zlatno, reckasto…
celog leta i jeseni po planinama bereš lekovito bilje…Nešto sušiš na suncu, nešto na promaji, nešto na mesečini…I svi od tvoga bilja ozdravljaju!
DROBAC: Nisam ja travar!
SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena?
DROBAC: A otkud ti znaš?
SOFIJA: I otkud znaš šta se čime leči? Gde si sve to naučio?
DROBAC: Pa to ti znade svako djete u Sinjevcu!
SOFIJA: A jeste li vi u tom vašem Sinjevcu pekli tikve?
DROBAC: Tikve? Pekli smo. Kad smo čuvali koze. I purenjake smo pekli. Svilu pušili, a purenjake pekli. A od tikava smo ti pravili i venjere!
SOFIJA: Od tikava?
DROBAC: Osječes na tikvi ozdo poklopac. Iznutra izvadiš sjeme, sve očistiš. Pa na tikvi isječeš razne rupe. Ko oči i usta. Ili ko razne šare. Pa turiš unutra sveću.
I sveću zapališ. I poklopiš onim poklopcem. A sveća iznutra kroz one rupe sija!
SOFIJA: To mora da je lepo!
DROBAC: Ponekad tako sija po pešes tikava!
SOFIJA: Lepo pričas. Satima bi te slušala!
DROBAC: Mene?
SOFIJA: A mozeš li da pogodiš koja je ovo trava?
DROBAC: To plavo? Misjakinja!
SOFIJA: Kod nas je zovu vidovčica, vidova trava. Leči vid.
DROBAC: Ja sam jutros i bez te trave progledo!…Kamo sreće da nisam!
SOFIJA: Progledao?
DROBAC: Kad sam te vidjeo jutros…Kad me ta tvoja kosa jutros dotakla…
SOFIJA: Pa to si ti naleteo kad sam se vraćala?
DROBAC: Ko da si mi skinula krv s očiju!
SOFIJA: Ja ti skinula? Vidi ti njega, molim te! I sada, naravno, vidiš, oči ti se otvorile! Kaži šta vidiš!
DROBAC: Vidim…
SOFIJA: Slobodno kaži…
DROBAC: Vidim tvoju ljepotu!
