Prilikom osmišljavanja koncepta MILICA magazina posavetovala sam se sa prijateljem Seržom Mišelom, tadašnjim urednikom Le Monde – Afrique. Kada sam mu saopštila osnovnu ideju o promociji ženskih principa na svim frontovima i otvorenom konceptu feminizma koji želim da promovišem u magazinu, upao mi je u reč, sav oduševljen: „Da li si čitala We Should All Be Feminists? To ti je domaći, za početak!“
Isto veče sam preslušala TED govor Čimamande Ngozi Adiči, naručila knjigu i prosledila YouTube link svojim najboljim prijateljicama. Danima sam šerovala snimak čuvenog govora, prenosila utiske o beskrajno šarmantnoj i harizmatičnoj Čimamandi i prepričavala njene nigerijske avanture, koje neverovatno podsećaju na naše balkanske situacije u kojima se žena oseća nezaštićenom, nesigurnom i obespravljenom. Onda sam shvatila da je Serž imao nešto drugo na umu kada je rekao „domaći“. Trebalo je da ovaj tekst, koji uvodi jedan posve nov i svež ton u pristupu feminizmu, bude dostupan i mom tati, i komšinici, i taksisti, i pekarki, svim tinejdžerima i tinejdžerkama. Trebalo bi ga objaviti na srpskom.
Nemam izdavačku kuću, niti ikakvo iskustvo izdavača. Imala sam neizmernu podršku porodice, prijatelja i neprocenjivu pomoć Maše, Nađe, Anđele, Jasne i Ivane, koje su u proces prevoda, dizajna, pripreme i štampe ušle iskreno i sa uverenjem da radimo nešto što nas se svih tiče.
Godinu dana nakon susreta sa Seržom, knjiga Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje ušla je u štampariju. Ali to je tek početak, kako mi reče prijatelj kojem verujem.
Knjiga je spremna i ona je sada za sve nas – sjajan tekst za čitanje, tema za preispitivanje, platforma za promene, maleni poklon i veliki izazov.
