KRATKA SLOVA

Izbor poezije slavne pesnikinje u prevodu Alena Bešića, najavljen za proleće 2017.

En Karson (Anne Carson, r. 1950) je kanadska spisateljica, pesnikinja, esejistkinja i profesorka klasične književnosti. Vodeći ono što se može nazvati nekonvencionalnom i nesvodljivom spisateljskom karijerom, Karson je stekla brojne uvažavaoce, kako među savremenim kritičarima, tako i među čitaocima. Njen istovremeno radikalan i nežan pristup poeziji protkan je književnim, filozofskim i istorijskim referencama koje neretko potiču iz Antike, ka kojoj je okrenuta njena teorijska specijalizacija. Opus En Karson je eklektičan, raznolik i paradoksalan u sopstvenoj naraciji, utemeljen na britkom jeziku čije je značenje složeno, a pojava zavodljiva. Na srpskom jeziku za sada se može naći samo jedna njena knjiga, deseta po redu – Lepota muža: poetski esej u 29 plesova tanga (Kulturni centar Novog Sada, 2015) i to u prevodu anglistkinje Bojane Vujin. Međutim, u svetlu novog prevoda Alena Bešića za kraljevačku Povelju, a koji se očekuje na proleće 2017. godine, premijerno vam donosimo nekoliko pesama iz knjige Kratke crte (Short Talks, originalno objavljene 1992. godine).

KRATKO SLOVO O TOME ZAŠTO SU
NEKIMA VOZOVI UZBUDLJIVI

Zbog imena Nortlend Santa Fe Nikl Plejt Lajn
Delta Džamp Dejlajner Hartlend Fejvorit Tadž
Ekspres zbog dugačkih osvetljenih prozora
plišanih sedišta kupea za pušače spavaćih kola
pitanja na peronu Francuskinje koja me gleda s
drugog kraja prolaza nikad se ne zna lampica
koje škljocnu iznad glave fosforescentnih zona
listanja stranica prinesenih očima naravno kod
kuće me neko verno čeka zbog plavih ranžirnih
stanica crvenih signala neotvorene čokoladice
neobično zarozanih soknica ubrzavanja do 130
kilometara na čas crnih šumaraka oko mostova
kraj kojih tutnjeći projuriš naočara za čitanje
zbog kojih ona liči na Rasina ili Bodlera je ne
sais plus lequel puna joj usta njihovih seni qui
sait même qui sait.

KRATKO SLOVO O LE BONHEUR
D’ÊTRE BIEN AIMÉE

Iz dana u dan pomišljam na tebe čim otvorim
oči. Neko je u vazduh umetnuo ptičje glasove
kao dragulje.

KRATKO SLOVO O KAMENJU ZA
SPAVANJE

Kamij Klodel poslednjih je trideset godina
života provela u duševnoj bolnici pitajući se
zašto, pišući pisma svom bratu pesniku, koji ju
je smestio tamo. Dođi mi u posetu, kaže ona.
Priseti se da ovde živim sa ludakinjama, dani
su dugi. Nije pušila, niti šetala. Odbijala je da
vaja. Iako su joj dali kamenje za spavanje –
mermer, granit i porfir – ona bi ih razbila,
potom pokupila krhotine i noću ih zakopala
izvan zidina. Noću su joj ruke rasle, bivale sve
veće, dok se na fotografiji ne učini kao da su
dva dela nekog drugog tela istovarena u njeno krilo.

KRATKO SLOVO O SILVIJI PLAT

Jeste li gledali njenu majku na televiziji?
Govorila je nešto obično, uvređeno. Rekla je
mislim da je to odlična pesma al’ me
povredila. Nije rekla strah džungle. Nije rekla
mržnja džungle plač divlje džungle prekini s
tim prekini. Rekla je samokontrola rekla je
kraj i konac. Ništa nije rekla samo je mrmorila
u etar zašto si došla prekini.

KRATKO SLOVO O ČITANJU

Neki očevi mrze da čitaju, ali vole da vode
porodicu na izlete. Neka deca mrze izlete, ali
vole da čitaju. Čudno kako se često zateknu
kao saputnici u istom automobilu. Ugledala
bih na trenutak veličanstvene, oštre obrise
izbočina Stenovitih planina između pasusa
Gospođe Bovari. Senke oblaka krstarile su
tromo preko ogromnog stenovitog tesnaca,
pratile njene bokove obrasle jelovinom. Od
onomad, kad god vidim dlake na ženskom
telu, pomislim: Listopadne.