ZLATNI DEČAK:
Meni sve liči na nas. Sve postoji zbog nas.
U čast šezdesetogodišnjice pozorišta Atelje 212, na sceni “Mira Trailović” rediteljka Snežana Trišić postavila je Decu radosti – najnoviju celovečernju dramu Milene Marković. Na sebi svojstven način, istovremeno nežan i okrutan, a poetski utemeljen u iskrenosti, ova dramska spisateljica pokreće pitanja sebi bliske generacije, obeležene velikim očekivanjima i nadasve tragičnim razočaranjima. Od nimalo idealizovanog rađanja, preko lagodnog i začudnog odrastanja, ova drama govori o nevinoj deci koja su, nesvesna sveta, bila odlučna da iscrpu svu njegovu lepotu; u ovome ih, nažalost, sprečava smrt.
Uz dozvolu autorke, prenosimo u celini petu scenu ovog komada. Premijera predstave Deca radosti održana je u novembru 2016. godine, a sada se nalazi na redovnom repertoaru Ateljea 212.
DECA RADOSTI
Peta scena
Tajni vrt
More
Princeza, Zlatni Dečak i Pesnik su u belim košuljama. Princeza ima dugu kosu. Noć je.
PRINCEZA:- Nikada mi nije bilo ovoliko lepo što živim kao sada.
Pesnik i Zlatni Dečak ćute.
PRINCEZA:- A tebi.
PESNIK:-I meni.
Zlatni Dečak ćuti. Pesnik i Princeza se poljube.
ZLATNI DEČAK:- Ja ću da odem. Neću da vam smetam.
PRINCEZA:- Ne idi molim te, nećemo se više ljubiti.
PESNIK:- Nemoj da ideš.
ZLATNI DEČAK:- Šta ćemo da radimo.
PRINCEZA:- Čekaćemo jutro ovde, to ćemo da radimo.
PESNIK:-Čekamo novi dan.
Princeza ljubi ramena jednom pa drugom.
PRINCEZA:- Ja nikoga nikada nisam volela kao vas.
ZLATNI DEČAK:- Ja nikada nikoga nisam voleo kao tebe.
Pesnik ćuti.
PRINCEZA:- Ajde da se igramo na šta nam liči kamenje.
ZLATNI DEČAK:- Meni sve liči na nas. Sve postoji zbog nas.
PESNIK:-Ovaj kamen liči na moju učiteljicu. Stalno su je bolele noge pa bi se izula i trljala noge jednu o drugu.
Smeju se.
ZLATNI DEČAK:- Ovaj kamen liči na debelog konja.
PRINCEZA:- Ovaj kamen liči na cvet iz drugog sveta.
ZLATNI DEČAK:- Ne liči. Taj kamen liči na tvoj palac koji je vrlo ružan.
PRINCEZA:- Nije mi ružan palac.
ZLATNI DEČAK:- Izrazito ti je ružan palac.
Princeza mu gura nogu prema glavi.
PRINCEZA:- Izvini se palcu.
PESNIK:- Evo, dolazi…
ZLATNI DEČAK:- Ko pije poslednji gutljaj.
PRINCEZA:- Šta dolazi.
PESNIK:- Jutro dolazi.
ZLATNI DEČAK:- Jutro dolazi.
PRINCEZA:- Ja još nikad nisam videla ovako lepo jutro.
PESNIK:- Ni ja.
PRINCEZA:- Da li je moguće da bude čitav život ovakav.
PESNIK:-Ne znam. Gledaj, tamo je brod.
Princeza skače na noge.
PRINCEZA:- Brodu, dobri brodu, lepi brodu…Pozdravljamo te! Brodu, brodu, povedi nas oko sveta… Mašu i oni nama.
PESNIK:- Ne vidiš.
PRINCEZA:- Mašu… To je ratni brod. On je ogroman.
PESNIK:- Otkud znaš da je ratni brod.
ZLATNI DEČAK:- Ovaj kamen liči na tvoj nos.
PESNIK:- Zar ja imam takav nos.
ZLATNI DEČAK:- Imaš još gori nos.
PRINCEZA:- Brodu! Kakav ti je nos.
Brod zatrubi. Njih troje plešu, skaču i grle se.
Dvor Narodnog Heroja
Za raskošnim stolom sede Zlatni Dečak, Princeza i Pesnik.
Princezi je još duža kosa. Svi su obučeni u crno.
Pesnik drži Princezu u krilu. Zlatni Dečak greje kašičicu. Anđeo Ekstaze je u ramu slike kao Mladi Partizan.
PESNIK:-Šta ćeš da radiš noćas.
PRINCEZA:- Da tražim.
ZLATNI DEČAK:- Šta tražiš.
PRINCEZA:- Na jednoj polici ima jedna knjiga. U toj knjizi jedna priča. U toj priči jedna rečenica. U toj rečenici jedna reč. E, ta reč, nju kad bih našla sve bi bilo u redu. Samo kad bih se setila gde je to.
PESNIK:-Teška si mi.
Pesnik skida Princezu sa krila.
PRINCEZA:- Tri dana imam novu frizuru i nisi video.
PESNIK:- Više mi se sviđalo dok se nisi ošišala. Nešto ti je otišlo sa kosom. Nisi više mlada.
PRINCEZA:- Jesam. Mlada sam. I ostaću mlada. Uvek ćeš da misliš o meni kako sam mlada.
ZLATNI DEČAK:- Ja sam odmah primetio frizuru.
PRINCEZA:- I onda smo se kladili u slušanje. Ja sam rekla da ćeš da primetiš frizuru, on je rekao da nećeš zato što pišeš pesmu i ne ide ti.
ZLATNI DEČAK:- Bio sam u pravu.
PRINCEZA:- Ja ne volim da slušam.
ZLATNI DEČAK:- Ajde klekni.
Princeza klekne.
ZLATNI DEČAK:- Reci, ti si moja robinja.
PRINCEZA(gleda u Pesnika):- Ja sam tvoja robinja.
ZLATNI DEČAK:- Reci, šta želi moj Kralj…
PRINCEZA:- Ti ne možeš da budeš Kralj. Ti možeš da budeš Princ. Bolesni Princ koji živi u staklenoj kuli.
ZLATNI DEČAK:- Reci, šta želi moj Princ…
PRINCEZA:- Daj mi sad.
ZLATNI DEČAK:- Sačekaj malo. Skoro si uzela. Ti mene slušaš. Ne ja tebe.
PRINCEZA:- Neću da se igram više. Dosadno je.
PESNIK:- Treba da dođu ljudi. Ja nešto nisam raspoložen.
PRINCEZA:- Ja jesam. Kako izgledam.
PESNIK:- Nisi dobro skinula šminku od juče. Ne treba da se šminkaš.
ZLATNI DEČAK:- Treba da me slušaš. To nije bio dogovor.
PRINCEZA:- Ajde ti mi nešto naredi.
PESNIK:- Ne mogu.
PRINCEZA:- Ajde, tebe ću da poslušam.
PESNIK:- Ne mogu to da radim.
PRINCEZA:- Hajde. Vi ste slabići. Ja bih volela da sam živela u neko drugo vreme. Na drugom mestu.
PESNIK:- Pa uvek možeš da živiš na drugom mestu.
PRINCEZA:- E, ne mogu.
PESNIK:- Što.
PRINCEZA:- Ne umem. Ja ništa ne umem. Naredi mi nešto.
PESNIK:- Dobro. Skini se.
Princeza se skida.
PESNIK:- Popni se na stolicu.
Princeza se penje na stolicu.
PESNIK:- Skoči na glavu.
Princeza se sprema da skoči na glavu, Zlatni Dečak dođe do nje i zagrli je.
PESNIK:-Ja ne mogu sada da budem sa ljudima.
PRINCEZA:- Biće dobro.
PESNIK:-Bilo je dobro neko vreme. Jedno tri četiri puta. Sad se sve ponavlja. Tu nema ništa…Nema istine. Niko tu ne zna šta radi, zašto, kako…
PRINCEZA:-Mnogo su to krupne reči. Obećali smo da nećemo te krupne reči.
PESNIK:- Ja ništa nisam obećao. Ti se obuci.
PRINCEZA:- Obećao si da se nećemo razdvajati.
PESNIK:- Da, ali ja moram da budem sam da bih nešto uradio.
PRINCEZA:- Pa budi onda sam. Dosadan si.
PESNIK:-Vidimo se.
Pesnik odlazi.
ZLATNI DEČAK:- Šta zapovedate.
PRINCEZA:- Hoću da najlepša pesma na svetu bude o meni.
ZLATNI DEČAK:- Ti si najlepša pesma na svetu.
PRINCEZA:- Ja.
ZLATNI DEČAK:- Ti si najlepša pesma na svetu. Ti si najlepša pesma u mom životu.
PRINCEZA:- Samo da nađem i onda ću znati šta da radim. Kada kažeš tu reč otvore ti se jedna vrata. Iza tih vrata je jedna bašta. U toj bašti je jedan cvet. Mora da bude taj jedan. Drugi su možda otrovani, koža počne da peče, da se peruta. Drugi imaju trnje, krv ti pođe pa te boli. Neki cvet je lep ali ne miriše. A ovaj cvet, njega kad osetiš ti stvarno dišeš, ti stvarno gledaš, ti stvarno živiš.
Princeza se šminka.
ZLATNI DEČAK:- Gde ćeš sad.
PRINCEZA:- Idem kod njega.
ZLATNI DEČAK:- Zaboravi ga više. On je dobio od nas šta mu je trebalo i sad ide dalje.
PRINCEZA:- Daj mi sad.
ZLATNI DEČAK:- Čekaj još malo.
Gase se svetla. Mladi Partizan postaje opet ono što jeste, Anđeo Ekstaze.
Anđeo Ekstaze uzima Pesnika za ruku. Zlatni Dečak i Princeza su zagrljeni.
ANĐEO EKSTAZE:-
Daj mi se daj mi se
daj mi svoje živo srce
daj mi svoju večnu dušu
daj mi da uđem u tebe.
PESNIK:-
Plašim se
ANĐEO EKSTAZE:-
Svi čekaju na tebe
svi sanjaju o tebi
svi žele da budu kao ti
svi žele da ih jebeš
živeće zbog tebe
umreće zbog tebe
PESNIK:-
Ne.
ANĐEO EKSTAZE:-
Misliće da su veliki zbog tebe.
U svojim malim sobama.
Sa svojim bednim očevima.
Sa svojim ugašenim majkama.
Želeće te da uđeš u njih.
Želeće te u svojim glavama.
U svojim pičkama i guzovima i ustima.
Poslaćeš reke semena
Deca biće rođena.
PESNIK:-Sva moja.
ANĐEO EKSTAZE:-
Toliko radosti.
Toliko života.
Toliko tuge.
Toliko divne smrti.
I propasti.
I spasenja.
PESNIK:-Nisam to ja.
ANĐEO EKSTAZE:- Ti se rodi.
PESNIK:- Neću ja.
ANĐEO EKSTAZE:- Ti nemaš majku.
PESNIK:- Zar nemam. Mama!
ANĐEO EKSTAZE:- Ti nemaš oca.
PESNIK:- Zar nemam. Oče!
ANĐEO EKSTAZE:- Ti si svačiji.
PESNIK:- Ja jesam.
ANĐEO EKSTAZE:-A ruke su im prazne.
PESNIK:- O Bože.
ANĐEO EKSTAZE:- Slava.
PESNIK:- Šta je to.
ANĐEO EKSTAZE:- Nemaš sinove.
PESNIK:- Zašto.
ANĐEO EKSTAZE:- Stotine i stotine sinova će se nazivati tvojim i tebe će poštovati više nego oca i majku.
PESNIK:- Da.
ANĐEO EKSTAZE:- Ti nemaš ćerke.
PESNIK:- Ne ja.
ANĐEO EKSTAZE:- Stotine i stotine ćerki će hteti da te primi u sebe ti si glas i ne daj se nikom.
PESNIK:- Ja sam taj.
ANĐEO EKSTAZE:- Rodi se sad.
PESNIK:-Jesam ja.
ANĐEO EKSTAZE:- Umrećeš mlad.
PESNIK:- Moram mlad.
ANĐEO EKSTAZE:- Da živi pesma.
PESNIK:- Da živi.
Princeza sedne kod Anđela Ekstaze u krilo. On je spušta na pod i širi joj noge,onda joj vezuje nogu kaišem da zategne venu.
ANĐEO EKSTAZE:-
Ja ti uzmem i ja ti dam
mene mrziš i mene voliš
ja sam tvoj i ti si moja
mi smo zajedno ti i ja.
PRINCEZA:-Samo još jednom pa ću da operem kosu i namazaću nokte sjajnim lakom…
ANĐEO EKSTAZE:-
Samo još jednom te ljubim ja
i ti u mom naručju drhtiš sva.
PRINCEZA:-Čitala sam neku pesmu na času, izvela me profesorka na tablu i čitala sam pesmu o jednoj devojci koja sija sija a profesorka je rekla i ti sijaš od šminke, idi, umi se, pa sam se umila. I on mi je govorio da se umijem da sam lepša bez šminke.
ANĐEO EKSTAZE:-
Jesi li spremna za zagrljaj moj
da te ponesem u ljubavi velikoj.
PRINCEZA:- Jede mi se nešto slatko, tata me je vodio u poslastičarnicu, tamo je čovek rekao, onaj što mi je doneo limunadu, pogledaj ovu devojčicu, toliko je lepa i dobra i mirna ja bih mnogo voleo takvu devojčicu.
ANĐEO EKSTAZE:-
Ova devojčica je toliko dobra i lepa i mirna i to je samo moja devojčica, sedi mi u krilo i pričaj šta si danas mislila.
PRINCEZA:- Tata…
ANĐEO EKSTAZE:- Šta si danas mislila i radila.
PRINCEZA:- Danas sam mislila o tome kako bih volela da ja i ti odemo u poslastičarnicu i posle u knjižaru i onda ti sediš na klupi i čitaš a ja se ljuljam.
ANĐEO EKSTAZE:- A šta si radila.
PRINCEZA:- Pričala sam gluposti.
ANĐEO EKSTAZE:- Ti nikad ne pričaš gluposti. To je zato što ti nisi glupa.
PRINCEZA:- Nisam. A ja te nisam dugo videla tata. I mislila sam da me više ne voliš. Da voliš drugu decu više od mene. Zato što nisu porasla. Videće oni kad porastu. Nećeš da ih voliš.
ANĐEO EKSTAZE:- Ja sam tebe uvek najviše voleo. Ti si moja prva radost u životu.
PRINCEZA:- Kako mi je lepo sad. A ti sigurno ne lažeš. Ne lažeš, jel tako. I ja ću ponovo biti dobra. I probaću da uradim nešto do kraja.
ANĐEO EKSTAZE:- Zatvori oči sad i misli nešto lepo. Ajde sada da uradimo ovo do kraja.
Anđeo Ekstaze poljubi Princezu u usta. Princeza ima fleš.
PRINCEZA:- U, tata, ovaj je mnogo dobar.
Princeza overi.
Princeza ulazi u ram slike ali je odatle isteraju.
Pesnik peva sa gitarom.
PESNIK:-
Bili smo deca radosti i nade
gde ćemo kada je radost otišla
nas pamte ulice i drugovi mrtvi
ja sanjam kako te držim za ruku
došli su zli dani rodili besnu decu
i svaki dan je težak kao nisko nebo
čekaj me sačuvaj krevet za mene
čekaj me sačuvaj tanjir za mene
čekaj me i znaj da se sećam
čekaj me i znaj da te sanjam
tvoje tanke mlade ruke kao
kora od breze kao prva trava
tvoje usne što se smeju i tvoj glas
nisam znao da će da prođe
mislio sam večno će da traje
nisam ti bio dobar kao što si meni ti
nisam zastao i disao i gledao sada samo
pitam i plačem i smejem se čekam da
čekaj me i znaj da se sećam
čekaj me i sačuvaj krevet za mene
da u njemu spavam kao dete što sam bio
u nekom drugom svetu
ovaj nije za mene
Čuje se vrisak iz hiljadu grla.
Pesnik ćuti i spušta gitaru. Dolazi do publike.
PESNIK:- Ne, nemam odgovor na vaša pitanja i niko ne može da kaže šta će biti. Mislim da svi moramo da se setimo kako smo voleli jedni druge i da oprostimo. Ja pričam ono što mislim i više se ne pronalazim ovde. Čekam da prođe. Nemam gde da odem. Ne, nemam ništa da poručim mladima. Oni moraju sami da saznaju.
Zlatni Dečak se pojavljuje u tami.
ZLATNI DEČAK:- Laže sve.
