DEMOKRATIJA JE TA KOJA TRAŽI ŽENE

Jedna nova, brža i pozitivnija energija je potekla na planu regionalne saradnje kada je na početku godine na čelo Saveta za regionalnu saradnju (RCC) stupila Majlinda Bregu, albanska političarka jasne evropske orijentacije, koja je kao ministarka evropskih integracija Albanije u periodu 2007-2013 ostvarila odlične rezultate. U prepisci sa gospođom Bregu saznajemo o prvim rezulatima njenog rada u RCC-u i brojnim projektima koje sa svojim timom priprema. Ona nam priča o izazovima da pokida lance uvreženih mišljena, te  strategijama i akcijama da uvede konkretne promene na planu saradnje i evropskih integracija u regionu.

Od kraja devedesetih godina, ovaj prostor su zvali bivša Jugoslavija, jugoistočna Evropa, zapadni Balkan, … Prošlo je skoro trideset godina od raspada Jugoslavije, neke zemlje su u Evropskoj uniji, neke su na putu, neke nisu nikako, ali se ova teritorija smatra celovitim regionom. Zašto?

Za poklonike istorije postoje različiti nazivi, pa čak i različita objašnjenja. Za mene je ovo evropsko poluostrvo deo jugoistočne Evrope, koje se zove region Balkana, u kome je ostvaren veliki napredak, ali koji još uvek zahteva pažnju i angažman. I ne radi se samo o bivšoj Jugoslaviji. Albanija, recimo, nikada nije bila deo bivše Jugoslavije.

Što se tiče Saveta za regionalnu saradnju (RCC), mi obuhvatamo sve, odnosno radimo i sa onima koji nisu deo EU, kao i sa članicama Evropske unije iz jugoistočne Evrope. Ovaj pojam sveobuhvatnosti podrazumeva sličnosti, tradicije, nasleđe, a mnogo je toga što nam je zajedničko. Od kulturnog nasleđa, muzike, umetnosti, arhitekture, jezika, mentaliteta, interesa. To je ono što ga čini, kako ste rekli, celovitim područjem. Mnogo je dodirnih tačaka. Čak su nam i naše razlike bliskije, kao susedima sa ovih geografskih koordinata. Oslanjamo se jedni na druge, doslovno i metaforički.

Kako Savet za regionalnu saradnju i Vi gledate na identitet ovog regiona? Koji su Vaši glavni izazovi na ovoj poziciji u tom smislu? 

Jednostavno je, to je Evropa. Pripadamo Evropi i radimo na tome da se to i ostvari! Zajedno.

Region je nedavno, zajedno sa Savetom za regionalnu saradnju i Evropskom unijom, proizveo jednu uspešnu priču, koja predstavlja iskorak koji znači promene. Govorim o novom regionalnom sporazumu o romingu za zapadni Balkan, koji su potpisali ministri iz regiona na Digitalnom samitu zapadnog Balkana u Beogradu početkom aprila. Taj sporazum će otvoriti put za dalje snižavanje cena rominga u regionu, ali i između regiona i Evropske unije, kako bi zapadni Balkan od sredine 2021. godine postao područje bez rominga, sa sistemom „rominga kao kod kuće“.

Ovaj sporazum znači novo doba za celi region. Zapadni Balkan je pokazao da zajedno, kroz regionalnu saradnju, hoće i može da postigne presudne i opipljive rezultate, od kojih će naši građani imati konkretnu korist. Ekonomski gledano ovo je velika stvar za region – privrednici će se brže i jeftinije povezivati, privući ćemo više turista, itd…

Takođe, ovim naglašavamo poruku da Evropa i regionalna saradnja daju rezultate!

A tako ćemo nastaviti da radimo i dalje. Godinama, pa čak i decenijama, nažalost, odavde su u svet odlazili zabrinjavajući signali, ali region je također pokazao spremnost i odlučnost da se to promeni. Upravo je to ono u čemu Savet za regionalnu saradnju vidi snagu regiona.

Svi želimo da vidimo da naš region procveta, a naša organizacija ima privilegiju da pomaže zapadnom Balkanu i svakoj pojedinačnoj ekonomiji da se to ostvari, da radi na razvoju svojih prednosti i otklanjanju nedostataka. To je ujedno i najveći izazov na putu prosperiteta i rasta, ostaviti sporove iza sebe i okrenuti se zajedničkoj viziji, budućnosti, boljem životu građana, jer oni to očekuju i zaslužuju. Put integracije u EU, koji je region odabrao, je put napred. To znači da radimo na zajedničkom cilju, na tome da postanemo članice evropske zajednice, ali i da ujedno zadržimo individualnost i posebnost svakog učesnika na ovom putu, a razlike pretvorimo u naše prednosti.

Kako vidite položaj žena u regionu? Postizanje prave jednakosti polova trebalo bi da bude jedno od glavnih rešenja društvenog razvoja. To važi za sva društva širom sveta. Šta je sa našim regionom što se tiče pitanja feminizma?

Prema rečima Elenore Ruzvelt, žene iz ovog regiona su poput vrećice čaja. Ne možete da kažete koliko je jaka dok je ne stavite u vrelu vodu. Žene koje su pretrpele rat, komunizam, tranziciju i dalje se, svakog dana, bore da dobiju bitku.

Stvarna ravnopravnost i jednakost polova? To je samo jedan od pokazatelja napretka. Žene su nedovoljno zastupljene na tržištu rada u celom regionu. Samo dve od pet žena u regionu imaju ili traže posao. Stopa zaposlenosti žena širom regiona je 43,2 odsto, a svake godine ekonomije zapadnog Balkana zbog rodnih razlika na tržištu rada u proseku gube 18 odsto BDP-a. Međusobno povezivanje žena je slabo. Žene se i dalje suočavaju sa preprekama u pristupu pravosuđu, a svakodnevno su izložene izazovu kako prevazići diskriminaciju, stereotipe, stigmatizaciju i ravnodušnost spram njihovih potreba. Talenat nije vezan za pol, ali resursi i dalje jesu.

S koje god strane gledali, bilo sa stanovišta feminističke ideje rodne ravnopravnosti, integracije ugroženih društvenih grupa ili neiskorišćenog ekonomskog potencijala, mnogo je prostora za poboljšanje na svim ovim poljima.

Da bi podstakli rast potrebno nam je više žena na tržištu rada. Treba da razmišljamo o novim veštinama, pre svega onim digitalnim i tehnološkim, mogućnostima njihovog usvajanja, ali i veštinama finansijskog preduzetništva, i svim drugim, kako bi se žene osposobile za nove realnosti na tržištu rada. Treba da razmišljamo o uslugama kojima ćemo pomoći ženama da se uključe na tržište rada, da se ne uzdaju samo u tradicionalni model odgajanja dece, kao majke i bake, od kuće. Žene su ključ za oslobađanje ekonomskog potencijala ovog regiona. Pomirenje kroz privredne delatnosti predstavlja još jedan presudan aspekt osnaživanja žena na tržištima rada.

Zapošljavanje žena pre svega znači ekonomsku sigurnost iz čega proizilaze brojne druge prednosti.

Baš kao što je Simon de Bovoar predvidela „nikada ne zaboravite da je dovoljna samo jedna politička, ekonomska ili verska kriza da se prava žena dovedu u pitanje. Ova prava nikada neće biti neotuđiva. Morate biti na oprezu celog svog života“.

Savet za regionalnu saradnju je mesec mart posvetio ženama kao uvod u novo poglavlje za žene u regionu, jer smo pokrenuli inicijativu s ciljem da se postojeće stanje popravi, da se žene u regionu osnaže i da njihove ideje i delatnosti postanu konkurentne na tržištu. U sklopu ove kampanje želimo da se čuje glas ljudi koji pokušavaju da promene svoj život, želimo da se za njihove inicijative i ideje zna i da se radi na njihovom ostvarenju.

Pogledajte video na ovu temu, koji smo nedavno objavili.

Koji su to prioriteti prema strategiji Saveta za regionalnu saradnju do 2020?

Čarobna reč je povezivanje – tj. da se bolje povežemo infrastrukturno, digitalno, u međusobnim odnosima, mobilnosti radne snage, idejama, znanjima u regionu itd. Naša pojedinačna tržišta su suviše mala da bi imala uticaj u svetu. Odatle je i proistekla ideja o regionalnom ekonomskom prostoru. To je ono na čemu mi i celi region sada radimo.

Već sam spomenula sporazum o romingu, ali tu je još nešto na čemu radimo upravo sada, što će takođe dati stvarne i opipljive rezultate, koje će naši građani osetiti već od jula ove godine.

Radi se o regionalnom sporazumu o uzajamnom priznavanju stručnih kvalifikacija o čemu trenutno vodimo pregovore, jer se očekuje da ga lideri iz regiona potpišu u julu u Poznanju. U prvoj fazi sporazumom su obuhvaćeni doktori medicine, stomatolozi, arhitekte i inženjeri građevinarstva, a značiće lakše pronalaženje odgovarajućeg posla u celom regionu. Postupak priznavanja kvalifikacija će biti lakši, brži i transparentan. U ovoj fazi obuhvaćene su pomenute četiri profesije, ali se u budućnosti može proširiti na veći broj stručnih kvalifikacija koje će se uzajamno priznavati na nivou regiona.

Navodim samo ove dve stvari, ali mi kontinuirano radimo na brojnim drugim frontovima, a ovo su samo dva najsvežija, da tako kažem.

Koje su najveće poteškoće u ostvarivanju promena za razvoj regiona? Koji su zajednički problemi sa kojima se sve strane suočavaju?

Svako društvo sa kojim radimo je priča za sebe, sa sopstvenom dinamikom, težnjama i procesima. Međutim, za postizanje našeg zajedničkog cilja postoji opšta saglasnost – postati deo Evropske unije je pokretačka snaga koja stoji iza svih regionalnih aktivnosti i inicijativa. Ne postoji, dakle, nikakav poseban problem kao takav, jer smo svi na istoj strani. Međutim, taj proces, koji predstavlja svojevrsno putovanje i usklađivanje svih koraka je složeno pitanje. Brzi smo samo onoliko koliko je brzo najsporije „vozilo“ u ovoj trci, ali i pored toga naš posao je da se pobrinemo da niko ne bude izostavljen.

Ko su vaši partneri u zemljama (institucije, nevladine organizacije, udruženja…)? Šta je sa liderima, da li oni u potpunosti sarađuju?

Svi ljudi u našem regionu koji su okrenuti budućnosti, Evropskoj uniji, koji žele da vide napredak regiona, više su nego dobrodošli partneri i podrška radu Saveta za regionalnu saradnju.

Međutim, promene koje su potrebne kako bi se preduzeli koraci, odnosno napravili skokovi na putu evropskih integracija, su zahtevne i obuhvataju pre svega vlasti. Blisko sarađujemo sa svim vladama u regionu i pružamo podršku gde god i kad god je smatraju prikladnom ili potrebnom.

Ipak, da bismo objasnili sam proces, potrebu za promenom, radimo i sa civilnim društvom, udruženjima, akademskom zajednicom, medijima, uključujemo različitu publiku kako bi proces transformacije bio nesmetan i transparentan, ali i da bismo našim građanima predstavili krajnje koristi nekada bolnih odluka. Građani to treba i zaslužuju da znaju.

Evropska unija se suočava sa brojnim izazovima; skepticizam o budućnosti EU raste unutar same Unije, kao i među građanima kandidata za članstvo. Da li budućnost ovog regiona vidite u potpunosti i isključivo u EU? Postoji li, za nas, uopšte neka druga opcija?

Evropa se zaista suočava sa jednom neizvesnom promenom. Zato je još važnije za sve one koji veruju u Evropu da se drže zajedno. Region se promenio zahvaljujući evropskom narativu. Znam da i dalje imamo da uradimo niz domaćih zadataka. Ali izbor je jednostavan. Ili ćemo ih uraditi i promeniti naše društvo ili ćemo samo sedeti i posmatrati šta se oko nas dešava. Daću vam jedan podatak iz našeg Balkanskog barometra, godišnjeg istraživanja koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju, a koje još nije objavljeno. Prvi put nakon četiri godine većina građana zapadnog Balkana, njih 56%, slaže se da će evropska integracija imati veliki uticaj na njihove živote i doneti im pozitivne promene. To mnogo govori. Ne samo u pogledu brojki, već i prioriteta naših građana i toga da oni prepoznaju značaj Evropske unije i onog šta ona predstavlja, onog što im evropska integracija donosi. Sigurnost, i to ne samo sa ekonomskog stanovišta, bolji sistem zdravstvene zaštite, bolje sudstvo, jednostavno, bolji kvalitet života.

Naš prioritet i jedina opcija je napredak naših društava, borba za bolji život ljudi ovde, težnja ka boljem kvalitetu. Evropa je odluka regona ne slučajno, već po izboru, i potreba za Evropom je snažna.

Evropa je prošla fazu „projekta“ i sad je već dugo vremena zajednica brojnih naroda, koja dobro funkcioniše i u kojoj njihov zajednički politički, bezbednosni i ekonomski interes leži izvan geografskih granica. Njihovi standardi i vrednosti su nešto na šta se ugledamo i što želimo da vidimo u našim društvima.

Kako se snalazite u ovom muškom svetu na Balkanu? Kao žena u Albaniji, sada u Sarajevu i u politici? Majka, lepa žena, političarka na visokom položaju. Da li Vas muškarci na Balkanu shvataju dovoljno ozbiljno? Da li Vas druge žene osuđuju?

Postoji jedna kontinuirana zasićenost ljudi i njihovih nadanja i vere u politiku koja donosi stvarne promene, a to nije uvek određeno polom. Ima dobrih političara i muškaraca i žena, ali i muškaraca i žena koji se u politici oslanjaju na komande drugih, pa ostanu podređeni. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali bez hrabrosti niko u politici ne može uneti promene. Odanost uvreženom mišljenju neće pokidati nikakve lance niti doneti promene. Znamo da ćemo nekada pobediti, a nekada izgubiti. Kao što sam upravo rekla, zapadni Balkan, pa i celi svet ako želite, je manje-više „svet u kome vladaju muškarci“, možda i ponajviše kada je u pitanju politika kao životni poziv. To je posebna borba, borba sa predrasudama, stereotipima, standardima. Svojim prijateljima muškarcima dajem jedan skroman savet, a to je da prestanu učiti žene kako da budu žene. Znamo da moramo imati čelične živce. Znamo da je potrebno mnogo rada, napora, strpljenja i posvećenosti da bi se uspelo. Ali demokratija je ta koja traži žene, a ne vlasti. Ljudi su ti koji veruju da žene završavaju posao. Žene, kao i muškarci, koji se zalažu za ispravnu politiku uvek će nositi posebnu energiju i uvek će inspirisati.

Što se mene tiče, osećam veliku odgovornost da u svemu što radim i u svim odlukama koje donosim ne pribegavam površnom ili lakom rešenju. Nastavljam da se borim, da radim na onom što je moja strast. Osnaživanje žena je jedna od tih stvari. Iznova izmamljivati osmeh na nečijem licu vredno je svakog truda i to je ono što me pokreće. A moj je izbor da malo uzdrmam taj muški svet u ime žena.